Kruške na stolu-primamljiv ukus jeseni

Zlatno žute, zelene, crvene ili braon boje, kruška (lat. Pyrus communis) je voće slatkastog i sočnog mesa, karakteristične meke i zrnaste strukture. Pripada porodici ruža, a najbliži rođaci su joj jabuke i dunje.

ZDRAVLJE IZ KRUŠKE

S obzirom na to da je, kao i većina voćki bogata vodom (sadrži 84% vode), kruška ima nisku energetsku
vrednost (58 kcal u 100 g), ali pruža obilje vitamina i minerala – od vitamina C, tiamina, riboflavina, niacina,
preko pantotenske kiseline do vitamina B6 i K, dok su među mineralima najzastupljeniji kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, cink, bakar, mangan i fluorid. Neke sorte imaju više sadržaja gvožđa od drugih.To se može videti kada se iseče kruška i potamni. Ako ne postane braon, to znači da je sadržaj gvožđa vrlo nizak ili nepostojeći. Kruške sadrže visok nivo bora. Bor pomaže telu da zadrži kalcijum, tako da sprečava ili usporava osteoporozu. Kruška je odličan izvor dijetalnih vlakana – čak 3,1 g u 100 g voća, kao i fitosterola – 8 mg u 100 g.

Interesantno je da kruške sadrže više pektina od jabuka, te da je njihovo pozitivno dejstvo na zdravlje
probavnog i kardiovaskularnog sistema veoma snažno. Naime, dijetalna vlakna podstiču rad debelog
creva čime se snižava rizik od pojave kancera debelog creva, a visok sadržaj pektina u kruškama čini je
izuzetno korisnom kod održavanja nižeg nivoa holesterola. Dokazano je da, zahvaljujući antioksidansu
glutationu, kruške imaju sposobnost snižavanja visokog krvnog pritiska. Takođe, visoka koncentracija antioksidanata u kruškama pomaže u borbi protiv slobodnih radikala i tako jača imunološki sistem organizma, dok neki sastojci imaju moć da ublaže različite upalne procese u organizmu i olakšaju groznicu. Prirodni voćni šećeri fruktoza i levuloza su odličan izvor energije, pa se kruške preporučuju obolelima od šećerne bolesti, dok je, zahvaljujući svojim hipoalergenim osobinama, kruška jedno od prvih voćki koje se koriste u ishrani beba.

KUPOVINA I ČUVANJE
Poznate sorte krušaka koje dominiraju u Evropi su stara engleskasorta viljamovka, Santa Marija,
italijanska Butira ili Rana moretinijeva, francuske krasanka, trevuška i Abate fetel, belgijska Boskova
bočica, australijska Pakhams trijumf i još mnoge prilično egzotičnih naziva, mogu se naći na našim
tezgama. Pošto se beru nezrele, kako bi lakše podnele transport, kada kupujete kruške, potražite
čvrste plodove, ali ne previše tvrde. Izbegavajte meke, oštećene plodove, a kada je upitanju boja, ona ne
mora biti jednolična. Crvenosmeđi delovi i tačkice na kori mogu biti znak intenzivnije arome određene
podvrste. Zatim ih ostavite na sobnoj temperaturu da sazru, a ako ih nećete odmah jesti, stavite ih
na nekoliko dana u frižider kako bi očuvale svežinu. Vodite računa da ne budu blizu namirnica koje imaju
intenzivan miris, jer kruške lako preuzimaju mirise druge hrane.

KRUŠKE NA TRPEZI
Jednom kada sazru, kruške se vrlo brzo kvare, pa ih je potrebno što pre potrošiti. Pre upotrebe, operite
ih i obrišite. Sveže kruške nemojte ljuštiti jer je kora bogata hranljivim sastojcima i dijetalnim vlaknima.
Osim samostalno ili u voćnim salatama, sveže kruške se odlično slažu sa jakim sirevima kao što su
rokfor i gorgonzola. Kruške se takođe mogu konzervirati za zimu sa šećerom u obliku kompota i džema ili sa sirćetom uz semenke gorušice i rena. Ako do sada niste probali kuvane kruške u slanim jelima, probajte ih kao prilog jelima od teletine ili, pak, divljači. Za pripremu kuvanih krušaka koristite nezrele, čvrste plodove, obavezno ih oljuštite i, da izbegnete oksidaciju i tamnjenje ploda, poprskajte limunovim
ili sokom od pomorandže.
Osim uz glavno jelo, kruška je nezamenljiv desert.

 NAPITAK OD KRUŠKE I BANANE

Sastojci: 2 veće zrele kruške, 1 banana, 3 kašike šećera, 2 dl slatke pavlake, 0,5 l mleka
PRIPREMA: Voće izmiksajte, dodajte dobro ohlađeno mleko, umućenu slatku pavlaku i šećer, pa mešajte
dok ne dobijete penastu masu. Sipajte u čaše i poslužite odmah.

SOK KRUŠKE BOLJI OD  JABUKOVOG
"Slatka kruška jača srce, a njeno seme pomaže kod bolesti pluća i jača želudac. Ovo voće, takođe, jača ceo organizam, smanjuje lučenje žute žuči, utoljava žeđ, zaustavlja povraćanje, njeno seme ubija sitne i krupne gliste u crevima, ali je štetna za one koji pate od grčeva. Kruška je, od sveg voća, najkorisnija za jelo. Ako se osuši i jede suva korisna je za želudac. Tvrde kruške imaju osobinu da hlade, dok slatke i sazrele mogu da izazovu dijareju. Sok od kruške bolji je nego sok od jabuka." (iz knjige Genadija Petroviča Malahova, - Uticaj okoline na čovekovo zdravlje -)