Toggle Navigation

 

Ishranom protiv bolesti creva

Iako su poremećaji koji izazivaju upalu debelog ili tankog creva predmet raznih istraživanja, nije utvrđeno koji su uzroci nastanka ovih bolesti (engl. inflammatory bowel disease - IBD ), ali opšti zaključak je da hrana igra veoma važnu ulogu kako u pojavljivanju bolesti, tako i u njenom tretiranju.

Plativoo

Upala debelog creva ili ulcerozni kolitis i Kronova (Crohn) bolest, to jest upala koja se širi dublje u crevima, najčešće u drugom delu tankog i prvom delu debelog creva (s napomenom da se poremećaj može razviti u bilo kojem delu sistema za varenje - anusu, želucu, jednjaku, pa čak i ustima) najčešće se javlja kao nasledna bolest, a postoji sumnja i da je izazivaju određene bakterije. Oboljevaju osobe oba pola, najčešće u dobu između 15. i 35. godine života. Uobičajeni simptomi crevnih upalnih bolesti su: dijareja, krv u stolici, povišena temperatura, grčevi i bol u stomaku, nadutost, gubitak telesne težine, gubitak apetita, umor, opstipacija, bol u donjem delu debelog creva, te analni čirevi. Smatra se da je uticaj ishrane jedan od važnijih uzročnika, naročito veliki unos masti, posebno životinjskog porekla, kao i veliki unos šećera koji ne vodi poreklo iz voća.

Namirnice koje je POTREBNO izbegavati
Oboleli od upale debelog creva I Kronove bolesti ne bi trebalo da jedu šećer, melase, saharozu, visoko fruktozni kukuruzni sirup, fruktozu, ili bilo koji drugi prerađeni šećer. Takođe, potrebno je izbegavati povrće iz konzerve, a od žitarica kukuruz, pšenicu, pšenične klice, raž, ovas, ječam, pirinač, soju, proso. Ne preporučuju se mahunarke kao što su pistaći, klice pasulja, soja, bob, a treba izbegavati i krompir, paštrnak, morske alge. Konzervisano meso kao i većina mesnih prerađevina koja ima štetne aditive nije dozvoljeno. Izbegavajte sve vrste mleka: punomasno, nemasno, čokoladno, itd; od proizvoda od mleka neki sirevi sadrže visok procenat laktoze i zato su zabranjeni rikota, mocarela, mladi sir, krem sir, feta, prerađeni sirevi i kajmak; jogurt sadrži visok procenat laktoze i zbog toga nije dozvoljen, kao i pavlaka i mileram. Ostale namirnice koje nisu dozvoljene su: hleb, testenine, majonez (zbog aditiva), sladoled, slatkiši, čokolada, kakao, margarin, kečap, prašak za pecivo.

Dozvoljene namirnice
Med je jedini proizvod od šećera koji je dozvoljen ali ne mogu svi da ga tolerišu pa budite oprezni. Preporučuje se većina povrća, u svežem ili smrznutom obliku i sirovo ili kuvano: špargla, brokoli, karfiol, artičoka, cvekla, prokelj, kupus, šargarepa, celer, krastavac, plavi patlidžan, tikvice, paprika, beli luk, zelena salata, spanać, pečurke (osim ako imate kandidijazu), crni luk, rotkvice. No, sa sirovim povrćem morate biti oprezni u slučajevima u kojima je prisutna dijareja.
Beli pasulj, sočivo, grašak, kikiriki u ljusci, prirodni puter od kikirikija, lima pasulj i boranija su dobri, ali prilikom pripreme mahunarki vodite računa da ih pripremite na način koji što manje izaziva nadimanje. Jedite neprerađeno meso poput govedine, svinjetine, piletine, ćuretine, divljači, ribe, školjke, jagnjetinu, zečetinu i jaja. Mesne prerađevine su dozvoljene samo ako nemaju aditive. Dozvoljeni su prirodni sirevi koji nisu među već pobrojanim: čedar, švajcarski, havarti, stari, domaći sir, a domaće kiselo mleko koje je fermentisalo najmanje 24 sata je vrlo poželjno. Možete jesti većinu voća kao što su avokado, jabuke, kajsija, banane, kokos, mušmule, višnje, citrusno voće, breskve, kruške, tropsko voće, i grožđe. Badem, brazilski orah, orah, kesten, lešnik se preporučuju, takođe paradajz, masline i maslinovo ulje, kokosovo ulje, ulje od soje, kukuruzno ulje, slab čaj i kafa, senf, sirće i sokovi bez aditiva.

 

POGLEDAJTE JOŠ:

Šta je to test intolerancije na hranu?

Neotpornost na gluten

Sirova ili kuvana hrana - večna dilema