Dinja – voće ili povrće
Dinja (lat. Cucumis melo) je jednogodišnja biljka koja se ubraja u porodicu Cucurbitaceae te bi se zato trebala smatrati povrćem. Međutim, mnogi smatraju da je dinja voće. Uzgaja se uglavnom u Aziji, SAD-u, Meksiku, ali i u mnogim mediteranskim zemljama. Naziva se još dina, melon, pekun, pipun i pepun. Uzgaja se u vrtovima i na plantažama, cveta na početku leta, a bere se u jesen mada se može pronaći i tokom cele godine.
Plod dinje je ovalnog oblika. Obično je dug 15-22 cm, a težak 1-2 kg. Ima jako lep miris i ukus. Tvrda kora može biti glatka, naborana ili mrežasta s režnjevima. Unutrašnji, jestivi deo najčešće je narandžaste ili svetlozelene boje, a šupljina je ispunjena semenkama. Stablo je visoko 2-3 m. Tamnozeleni celoviti listovi su po rubovima nazubljeni i naizmenično poređani na dugačkim peteljkama. Dinja ima odvojene muške i ženske cvetove na istoj vreži. Prvo se razvijaju muški cvetovi, koji najčešće rastu na glavnoj, dok ženski cvetovi cvetaju na bočnim vrežama.
Smatra se da dinja potiče iz Azije. U Kini je bila poznata već 1000. g. p.n.e. U Bibliji se spominje da su Izraelci, kada su napustili Egipat i sa Mojsijem lutali četrdeset godina pustinjom, žalili za svojom omiljenom hranom, a naročito dinjom. Slike iz gradova Herkulanuma i Pompeje (79. g.) su dokaz da su i Rimljani poznavali dinju.
Lekovita svojstva
Ako tražite zdravu i ukusnu hranu koja izaziva zadovoljstvo, nutricionisti velikodušno preporučuju dinje. Dinje su izrazito hranljive i niskokalorične. Kantalupa (vrsta manje okrugle dinje) osvežava i ima najveću količinu beta-karotena koji je antioksidant i pomaže u sprečavanju rizika od nastanka nekih vrsta karcinoma.
Dinja sadrži i dosta kalijuma, kao i vitamina A i C. Ako ste na dijeti, dinja je odlično rešenje. Možete je jesti koliko želite, bez razmišljanja o broju kalorija. Tajna dinje je u velikoj količini vode. Ona vam neće samo ugasiti žeđ, već vas može i zaštititi od sunčevih opekotina. Sok od dinje će vam pomoći da se zaštitite od štetnog zračenja sunca. Dinje su bogate antioksidantima koji organizmu pomažu u zaštiti od štetnih radikala koji oštećuju ćelije kože.
Osim ploda, koji je dobar i za uklanjanje viška vode iz organizma, mogu se jesti i suve koštice dinje, koje se naročito preporučuju ljudima koji boluju od bolesti bubrega. Dinja sadrži veliki procenat vode, oko 90%, a vrlo malo šećera, oko 10%. Takođe, sadrži dosta minerala i vitamina. Dinja ima 29 kcal na 100 g, što je ubraja u niskokalorično voće. Sadrži mnogo kalijuma, zbog znatnog sadržaja vitamina A, a budući da sadrži i vitamin C, kalcijum, magnezijum, fosfor i biotin, dinju treba konzumirati u velikim količinama. Kalijum pomaže organizmu u oslobađanju viška natrijuma i tako smanjuje povišen krvni pritisak.
POGLEDAJTE JOŠ:
