Toggle Navigation

 

Kako da razlikujete ‚‚dobre” i ‚‚loše” masnoće

Verovatno ste se već naslušali priča o tome da su masnoće životinjskog porekla štetne, da je holesterol neprijatelj broj jedan našeg zdravlja...

Masnoće, same po sebi, nisu loše za naš organizam. One su važan sastojak hrane i imaju bitnu funkciju: osim što daju energiju (1 g masti oslobađa čak 9 kalorija) i štite naše unutrašnje organe, određene vrste masti ulaze u sastav omotača ćelija (mozak se sastoji od čak 70% masti koja ima ulogu zaštite nervnih ćelija), mnogih hormona, a neki važni vitamini (A, D, E i K) ne mogu se iskoristiti dok se ne rastvore u mastima. One takođe igraju važnu ulogu u proizvodnji hrane i kuvanju, jer namirnicama daju dobar ukus. Ipak, veoma je važno obratiti pažnju na količinu i vrste masnoća koje unosimo u organizam jer ovaj sastojak hrane može da uzrokuje razne bolesti: gojaznost, dijabetes, srčana i bubrežna oboljenja, pa čak i rak. Masnoće mogu biti životinjskog i biljnog porekla. Glavni izvor masti životinjskog porekla u ishrani su meso i mesne prerađevine, jaja, mleko i mlečni proizvodi. Masnoće biljnog porekla nalaze se u semenkama biljaka kao što su suncokret, uljana repica, kukuruz, avokado, masline i u koštunjavom voću.

Trigliceridi i holesterol
Dva glavna oblika masti su trigliceridi i holesterol. Povećana koncentracija triglicerida u krvi povećava rizik od bolesti srca i može vrlo ozbiljno da ošteti pankreas. Povećanju triglicerida u krvi doprinosi ishrana masnom hranom, slatkišima i skrobnom hranom, nekontrolisano unošenje alkohola (pivo, vino, rakije i likeri), telesna težina iznad normale, preskakanje obroka, nedovoljna fizička aktivnost, pušenje. Povećanju holesterola doprinosi pojačan unos ukupnih masnoća bez obzira na njihovo poreklo. Najveći deo holesterola ipak se stvara u jetri, odakle prelazi u krvotok, ali se može uneti i preko namirnica koje uzimamo svakog dana. Kada često jedete hranu bogatu holesterolom (masno meso, žumanca, prženu hranu, industrijski proizvedene slatkiše), povećavaju se vrednosti ukupnog, pa i lošeg holesterola u krvi i masnoće počinju da se talože u zidovima krvnih sudova i tako ih sužavaju. To će prouzrokovati otežano snabdevanje organa krvlju i kiseonikom, a ukoliko se radi o srcu ili mozgu, postoji opasnost od srčanog udara ili izliva krvi u mozak.
Masti su, u stvari, kombinacija zasićenih, mononezasićenih i polinezasićenih masnih kiselina. Ukoliko sadrže veći procenat zasićenih masnih kiselina, kao u slučaju putera ili sala, masti se ne tope na sobnoj temperaturi, dok je većina biljnih ulja, koja sadrže mononezasićene i polinezasićene masnoće, na sobnoj temperaturi u tečnom stanju. Kada se ulja zagrevaju, nezasićene masne kiseline postaju vrlo osetljive. Ulja bogata mononezasićenim masnim kiselinama, kao što su maslinovo, ulje od kikirikija i repice, nešto su stabilnija i mogu se koristiti nekoliko puta. Ipak, kada pržite hranu, veoma je važno da ne pregrejete ulje i da ga češće menjate.
Zasićene masti se nalaze u namirnicama kao što su meso, iznutrice, jaja i mlečni proizvodi. Njihov uticaj na zdravlje je veliki, i to u negativnom smislu! Jedan od načina da se to preokrene u korist dobrog zdravlja je unos nezasićenih masnoća koje će zameniti zasićene. One se nalaze u povrću, biljnom ulju i masnoj ribi (losos, skuša, sardine, haringe, sveža tunjevina), povrću, integralnim žitaricama i koštunjavom voću.

Margarin - neprijatelj broj jedan
Namirnica koja je na vrhu liste po štetnosti za zdravlje je  margarin! Nakon što je puter proglašen glavnim krivcem za nastanak ateroskleroze, smišljen je postupak hidrogenizacije ulja čime nastaje hidrogenizovana mast (poznati stoni margarini) koja sadrži oko 15-25% transmasnih triglicerida. Ove materije ljudski organizam nije u stanju da prepozna, pa reaguje kao da su u pitanju zasićene masne kiseline. Glavna uloga hidrogenizacije bila je bolja održivost, lakše pakovanje, bolja mazivost i bolji ukus, a niko nije očekivao tako negativan uticaj na zdravlje. Ulja i masnoće mogu biti vidljivi u hrani - ulje za kuvanje i salate, puter, margarin, kremovi, masnoće na mesu, ali čak 70% prosečnog unosa masnoće dolazi od takozvanih skrivenih masnoća. Stoga, ukoliko ste odlučili da promenite način ishrane obavezno čitajte deklaracije na industrijski proizvedenoj hrani, jer i na taj način možete doprineti poboljšanju svog zdravlja.

Namirnice bogate masnim kiselinama

Zasićene
Puter, sir, meso, mesni proizvodi (kobasice, hamburgeri), punomasno mleko, pite, peciva od lisnatog testa, mast od pečenja, salo, čvrsti margarini, kokosovo i palmino ulje.
Mononezasićene
Masline, ulje repice, koštuničavo voće (pistaći, bademi, lešnici), kikiriki, avokado i njihova ulja.
Polinezasićene
Omega-3 polinezasićene: losos, skuša, haringa, pastrmka, sardina.
Omega-6 polinezasićene: suncokretovo ulje, susam, soja, kukuruz i njihova ulja kao i neke vrste margarina (proverite deklaracije).
Transmasne kiseline
Neke pržene i pečene masnoće (npr. hidrogenizovana biljna ulja) koje se koriste u biskvitima, tortama, pomfrit, kao i masno goveđe i ovčije meso.

 

POGLEDAJTE JOŠ:

Smejanje i zdravlje

Upotreba masnoća pri kuvanju

Krojački metar - alat za dijagnostiku