Toggle Navigation

 

Čuvanje hrane

Koliko puta vam se desilo da u nekom uglu frižidera nađete davno zaboravljeni komadić sira ili već poprilično uvelu šargarepu? Naučeni smo da se hrana ne baca, ali, da bi to nepisano pravilo bilo delotvorno, potrebno je da povedemo računa o čuvanju hrane.

Čuvanje hrane počinje zapravo već prilikom kupovine. Prvo je potrebno proveriti podatke na proizvodu. Na nekima stoji datum proizvodnje i rok upotrebe od tog datuma, na drugima imate datum do kog proizvod treba potrošiti. Postoje i varijante u kojima piše „najbolje upotrebiti do“, što znači da se rok može prekoračiti za neko kraće vreme. U svakom slučaju, potrudite se da kupujete svežiju hranu ili piće, sa dužim rokom trajanja. Naši marketi (i ne samo naši) često daju dobre popuste na proizvode kojima se bliži kraj roka trajanja. Ponovo treba dobro proveriti datume, da se ne bi, zavedeni niskom cenom, našli okruženi gomilom hrane kojoj rok ističe za par dana.
Kada kupujete hranu iz frižidera ili smrznutu hranu proverite da li je dobro rashlađena, odnosno smrznuta, bez znakova topljenja. Držite ih spakovane zajedno i ne svraćajte nigde na kafu, naročito ako je toplo vreme. Potrebno je da što pre stignu do frižidera ili zamrzivača, kako se ne bi pokrenuo proces zagrevanja ili topljenja.
Naravno, trajanje hrane na policama vaše ostave ili frižidera, zavisi od mnogih faktora: same vrste hrane, temperature, vlažnosti, pakovanja...
Na neželjene promene temperature najosetljiviji su sveže meso, jaja, mlečni proizvodi, sveže voće i povrće. Ponovo je potrebno napregnuti vid, ma koliko nekad na pakovanju uputstvo bilo pisano malim slovima. Recimo, dugotrajno mleko u prodavnicama ne stoji u frižiderima, što znači da ga na umerenoj temperaturi možete držati do preporučenog datuma za konzumiranje, ali kada se otvori potrebno je da bude u frižideru na temperaturi do 6°C i potroši u roku od tri dana. Isto važi i za čokoladno mleko. Kiselu pavlaku treba čuvati na temperaturi od 0°C do 8°C, takođe i punomasni meki beli sir u salamuri, a nakon otvaranja potrošiti ga u roku od sedam dana. Mleko ne treba zamrzavati. Na pakovanjima proizvoda ima dosta informacija i vredi ih pročitati.
Zahvaljujući velikom sadržaju vlage i proteina, sveže meso može biti potencijalni izvor opasnosti, zato je potrebno držati ga u frižideru na optimalnoj temperaturi od 1° – 2°C i potršiti najduže u roku od tri dana. Ista temperatura održavaće mleveno meso, ali njega treba upotrebiti u roku od 24 sata od kupovine.Svežu piletinu takođe treba spremiti u roku od jednog dana. Zamrzavanje namirnica zaustavlja rast bakterija i omogućava duže čuvanje. Piletina, ili veći komadi drugog mesa, može stajati u zamrzivaču i do 12 meseci, a mleveno meso nekih 3 do 4 meseca. Potrudite se da meso i ostala pakovanja smrznute hrane obeležite datumom zamrzavanja, kako bi znali kada je vreme da se upotrebe.
Supe ili čorbe zaostale od ručka trebalo bi čuvati ne duže od par dana i obavezno zagrejati do tačke ključanja prilikom ponovne upotrebe.
Svežu ribu takođe nemojte dugo držati u frižideru, najviše jedan do dva dana, na niskoj temperaturi, blizu granice smrzavanja. Na zamrznutoj ribi iz marketa treba dobro pogledati datum pakovanja, princip je jednostavan – što svežije to bolje. Ukoliko u pakovanju ima dosta leda, znači da riba dugo stoji u zamrzivačima, ili je možda čak i odmrzavana pa  prepakovana.
Jaja je najpogodnije držati u originalnom pakovanju. Naime, ljuska jajeta je porozna i lako upija mirise ostale hrane iz frižidera, a osim toga na kutiji je naznačen rok upotrebe. Žumanca i belanca preostala od spremanja mogu da stoje u frižideru 2 do najduže 4 dana. Belanca bi trebalo da su pokrivena, a žumanca držati u činiji prelivena vodom ili mlekom. Tvrdo kuvana jaja izdržaće u frižideru do nedelju dana. Zamrznuto belance može stajati do godinu dana.
Pravilnim čuvanjem povrće zadržava  svoje nutritivne vrednosti i kvalitet. Većina svežeg povrća može se čuvati u frižideru do pet dana. Sveže lisnato povrće treba dobro upakovati u vrećice koje će zadržavati vlagu (optimalna vlažnost je 95 – 100%). Povrće kao što je krompir, luk, plavi patlidžan, bundeva, šargarepa, potrebno je čuvati na suvom, dobro provetrenom mestu, na temperaturi 10 – 15° C. Ukoliko sa šargarepa ili roktvica uklonite zeleni deo, povećavate im rok trajanja, jer on izvlači vlagu iz korenastog dela. Paradajz nastavlja sa zrenjem i pošto je ubran i nikako ga ne bi trebalo čuvati u frižideru. Zamrznuto povrće može stajati u zamrzivaču do osam meseci.
Za voće, u principu, važe slična pravila. Treba ga držati u frižideru ili na hladnom mestu i čuvati ga od gubitka vlage. Pre konzumiranja potrebno je dobro i pažljivo oprati ga, pa i oljuštiti, ali ga ne treba prati pre odlaganja u frižider ili na povoljno mesto. Voće koje je na bilo koji način oštećeno, udareno ili nagnječeno, treba prvo pojesti. U frižideru ga treba smestiti odvojeno od ostale hrane, jer je sklono upijanju mirisa. Zrele jabuke će u frižideru izdržati i do mesec dana, grožđe i šljive pet dana, jagode tri dana. Nedovoljno sazrele banane ne bi trebalo ostavljati u frižider, jer brzo potamne. U suštini, neka vam oko bude vodič. Čim primetite da voće počinje da se menja, suši ili postaje previše mekano, pojedite ga.
Konzervisano voće i povrće, kao i ostalu konzervisanu hranu, treba čuvati u skladu sa deklaracijom proizvoda, a po otvaranju potrošiti za kratko vreme. Ne kupujte konzerve koje su oštećene, imaju neprirodna ispupčenja, tragove rđe ili tečnosti.
Većinu začina treba čuvati na sobnoj temperaturi (osim, recimo, senfa) i voditi računa o roku trajanja. Ukoliko ih prebacite iz originalnog pakovanja, na posudu u kojoj ih čuvate stavite oznaku sa rokom opotrebe. Začini se mogu i zamrzavati, mleveni začini mogu stajati godinu do dve.
U letnjim mesecima, na visokim temperaturama, posebno treba voditi računa o čuvanju hrane. Frižider ne bi trebalo često da se otvara ili drži otvorenim duže nego što ne neophodno. Zgodno je ponekad ubaciti termometar u frižider, da se proveri trenutna temperatura. Pun zamrzivač je lepo videti, ali ne i pretrpan, jer se time usporava hlađenje

Pridržavajte se starog, jednostavnog principa – prvo kupljeno, prvo pojedeno, Ako na hrani primetite sumnjive promene u mirisu, ukusu, boji ili na dodir, nemojte rizikovati, posledice nekad mogu biti ozbiljne. 

 

POGLEDAJTE JOŠ:

Zamrzavanje hrane - vitamini za hladne dane

Bezbedna hrana - pola zdravlja