Toggle Navigation

 

Nar (Punica granatum)

Nar je okrugla voćka veličine veće pomorandže sa izbočenom krunicom na vrhu i glatkom tankom korom oko sebe boje od crvene do žuto roze. Nar u sebi sardži na stotine semenki crvene boje koje su u zavisnosti od sorte nara slatke ili kisele.

 

Familija: Punicaceae

Latinski naziv: Punica granatum

 

 

Danas su u svetu poznate tri vrste nara. Jedna je kisela dok su dve slatke. Kisele vrste se koriste u predelima gde ne raste grožđe za sokove dok se slatke vrste nara konzumiraju sveže ili se koriste u pripremi poslastica i jela. Prirodno stanište nara je jugoistočna Evropa i Azija. Nar se vekovima unazad spominje u literaturi gde ga slave kao svetu biljku. U 16. veku moreplovci su nar preneli na severnoamerički kontinent. Nar raste na gustom listopadnom žbunu koji može da postigne visinu do 3.5 metara. Nar najbolje uspeva u subtropskim krajevima ali ga je moguće uzgajati i na mestima gde je topla klima. Kada se zasadi potrebno je 3-4 godine da žbun nara počne rađati plodove. Period sazrevanja je od oktobra do decembra. Na tamnim mestima može da opstane do mesec dana a u frižiderima i hladnjačama preko dva meseca. Nakon guljenja kože nar se prepolovi i semenke se vade iz njega. Mogu ostati zajedno sa mesnatim delom ili ih očistiti i držati u posebnim posudama. Koriste se za jelo sveže kao i u salatama i pripremi sokova i ostalih poslastica. U nekim zemljama Azije koriste ih i za pripremu kuvanih jela.

 

Nutritivna vrednost: Nar je bogat vitaminima C i B6