Toggle Navigation

 

Kako uštedeti na hrani

Prehraniti porodicu svakog meseca sve više podseća na žongliranje i izvođenje mađioničarskih trikova sa polupraznim novčanicima. Cene rastu iz dana u dan pa su tako i odricanja sve veća.

Plativoo

Biti štedljiv ne znači jesti samo krompir i testo! Neke od isprobanih taktika trebalo bi bar donekle da nam pomognu da uštedimo na troškovima za hranu, ali da to previše ne utiče na kvalitet naše ishrane. Ako saznamo nešto novo o hrani koju jedemo, više konzumiramo jeftinije domaće voće i povrće u sezoni, naučimo da sami gajimo začinsko bilje, klice i druge namirnice, vodimo računa o veličini porcije koja je dovoljna da svi članovi porodice budu zadovoljni, a na taj način izbegnemo bacanje hrane, naučimo da iskoristimo ostatke obroka od prethodnog dana, svakodnevno možemo uštedeti određenu svotu novca, što na mesečnom nivou može značiti sasvim pristojnu sumu.
Prvi način kako uštedeti svakako je kupovina jeftinijih proizvoda. Osim toga, primenite koncept tzv. inteligentne kupovine - planirajte obroke unapred, pre nabavke proverite kućne zalihe, a u prodavnici se hrabro oduprite kupovini nepotrebnih proizvoda po primamljivljim, akcijskim cenama.


Organizacija na prvom mestu

Organizacija ostava za hranu, frižidera ili špajza, omogućiće vam da vrlo brzo i bez dodatnog stresa, kada se ukućani vrate sa posla ili deca dođu gladna iz škole, bez potrebe da naručujete skupu hranu, pripremite zdrav obrok. Razmislite da li, kada pogledate u frižider, zamrzivač ili špajz, možete da uzmete željenu namirnicu, brzo i bez uklanjanja gomile kutija, tegli ili kesa?
Prvi korak je spremanje ostava za hranu. Ono počinje bacanjem namirnica kojima je davno istekao rok upotrebe, uklanjanjem i poklanjanjem davno zaboravljenih, impulsivno kupljenih konzervi ili tegli hrane (najverovatnije na akcijskom sniženju!) koju niko iz porodice nije hteo da jede, a koja već dugo zauzima dragocen prostor. Jedan od nepredvidivih ali potencijalno korisnih rezultata ovakvog raspremanja može da bude i konačno pronalaženje davno izgubljenih kesica začina, vrećica za zamrzivač, salveta...

Drugi korak zahteva malo više vremena i razmišljanja - kako, nakon detaljnog čišćenja koje će vam obezbediti zdravstvenu bezbednost namirnica, a u slučaju frižidera ili zamrzivača i uštedeti električnu energiju, spremiti namirnice nazad, na police ostave, frižidera ili u fioke zamrzivača?


Frižider

Osnovno pravilo glasi da što je namirnica osetljivija na kvarenje, trebalo bi da bude što niže, bar kada se radi o frižiderima starije generacije u kojima postoje različite temperaturne zone. Na najvišim policama bi trebalo da se čuvaju namirnice koje ne zahtevaju kuvanje - mlečni proizvodi, deserti, masni sirevi, suhomesnati proizvodi i ostaci obroka.
Niže police su mesto za čuavnje hrane koja mora da se skuva ili ostaci hrane koji se moraju podgrevati. Dno frižidera, staklena ploča iznad pregrada za voće i povrće, je rezervisano za meso, pre svega zato što je najhladnija (2 do 3°C) ali i zato što će onemogućiti da tečnost, koja bi se eventualno ocedila iz sirovog mesa, ne dođe u dodir sa ostalom hranom. Najsigurniji način koji će vam omogućiti da dobro očuvate hranu i ne dođete u situaciju da bacite ono što ste kupili ili pripremili, jeste da je zatvorite u plastične kutije.
U fiokama za voće i povrće temperatura je između 8 i 10°C, dok se u vratima frižidera (od 8 do 10°C) čuvaju namirnice koje ne smeju biti preterano ohlađene, kao što su puter, napici, jaja. U pregradama vrata frižidera, koja imaju i zaštitnu ogradu, treba smestiti i flašice sa začinima, umacima i slično, jer će tako biti sačuvane od prevrtanja i prosipanja. Takođe, pokušajte da više flašice i namirnice smestite u zadnjem delu kako ne biste morali da stalno pomerate stvari koje su ispred, da biste videli šta sve imate na policama frižidera.
Ako niste znali, jedino kod nove generacije frižidera, tzv. no frost, ne morate preterano brinuti o rasporedu jer su temperature u svim zonama iste.
Međutim, postoje i namirnice koje se mogu brže pokvariti na previše niskim temperaturama, kao što su banane, ananas, citrusi, krastavci, paprike, tikvice, dok luk, krompir i beli luk brže proklijaju na niskim temperaturama.
Iako zlatno pravilo glasi da namirnice treba pripremiti što pre, dok su sveže, preporučuje se da zalihe, radi uštede, obezbedite za najviše dve nedelje.

Zamrzavanje
Ušteda zamrzavanjem hrane može biti značajna ukoliko, na primer, u određenom trenutku nabavite veće količine mesa na akciji ili se, pak, odlučite da zamrznete voće i povrće po sezonskim cenama.Gotovo sve namirnice se mogu zamrznuti za kasniju pripremu, bilo da je to kuvanje ili podgrevanje. Ono o čemu je potrebno voditi računa jeste koliko dugo se određena namirnica može čuvati u zamrzivaču, a da pritom ne izgubi teksturu i ukus.
Slično kao i kod frižidera i kod zamrzivača se mogu primeniti neka pravila o skladištenju. Najbolje je skladištiti slične namirnice u istu fioku, na primer, u prvoj fioci čuvajte kockice leda, sladolede, deserte, u drugoj povrće i voće, u trećoj zamrznuta gotova jela, a u četvrtoj zamrznuto meso, piletinu i ribu. Naravno, ne zaboravite da namirnice ili pripremljenu hranu koju ste sami upakovali, obeležite - zalepite nalepnicu sa opisom sadržine i datumom zamrzavanja, kako biste znali koje će pakovanje biti prvo za odmrzavanje.


Ostava

Sređivanje ostave ili špajza često odlažemo za neko (nepoznato) buduće vreme, verovatno zato što znamo da će nam to oduzeti najmanje jedan dan, zaboravljajući pritom, da će nam taj jedan dan uštedeti značajnu količinu vremena i novca. Evo nekoliko saveta kako da na najbolji način organizujete sadržaj polica u ostavi.

- Za početak sklonite sve sa svih polica. Proverite datume isteka roka upotrebe na svim teglama, konzervama i kesama i bacite sve što se više ne sme koristiti.
- Grupišite slične namirnice, testenine, konzerve, tegle... Namirnice kao što su brašno, šećer, pirinač, palenta i testenine, najbolje je čuvati u dobro zatvorenim staklenim posudama (npr. velikim teglama od instant kafe) ili plastičnim, hermetički zatvorenim vakuum posudama.
- Prebrišite police i krenite da polako vraćate namirnice nazad, vodeći računa da vam one, koje najčešće koristite, budu na dohvat ruke, kako ne biste izgubili puno vremena tražeći ih.

Kada konačno budete postigli pravi efekat organizacije koja baš vama savršeno odgovara, moći ćete da samo jednim pogledom ustanovite šta vam nedostaje i to dodate na narednu šoping listu.

Ne zaboravite!
- SADRŽAJ OTVORENIH KONZERVI PRE STAVLJANJA U FRIŽIDER OBAVEZNO PREMESTITE U DRUGU POSUDU SA POKLOPCEM!
- KUVANA JELA ILI OSTATKE OD RUČKA, DOBRO OHLADITE PRE NEGO ŠTO IH STAVITE U FRIŽIDER. NA TAJ NAČIN SPREČAVATE STVARANJE PREVIŠE VLAGE U FRIŽIDERU I ŠTEDITE ENERGIJU.

 

POGLEDAJTE JOŠ:

A koliko vi trošite?

Saveti za blistav dom