Toggle Navigation

 

Vitamin E za duži život

Dugačak je spisak pozitivnih dejstava vitamina E na zdravlje čoveka – zahvaljujući tome što predstavlja snažan antioksidans održava mladalački izgled, sprečava oksidaciju lošeg holesterola, sprečava nastajanje arterijskog plaka, ateroskleroze i krvnih ugrušaka, pomaže u popravljanju oštećenja ćelijskih membrana...

Iako nije lek, prema dosadašnjim istraživanjima, vitamin E igra vrlo značajnu ulogu u prevenciji mnogih bolesti sadašnjice od kojih su najraširenije bolesti srca, dijabetes i maligna oboljenja. Neophodan je u sintezi belančevina, naročito za kolagen, skeletne mišiće i srčani mišić, zatim za jačanje imunološkog sistema, ali štiti i od katarakte i makularne degeneracije. Takođe, bitan je za rad mišića i centralnog nervnog sistema. Na indirektan način pomaže i u prevenciji Alchajmerove bolesti. Učestvuje u pravilnom razvoju ploda i primenjuje se u prevenciji spontanih pobačaja.
Vitamin E štiti i od kancera prostate. Rezultati studije u Finskoj su pokazali da dugotrajno uzimanje vitamina E (pet do osam godina, 50 IJ, što je oko 33 mg dnevno), nakon 50. godine, smanjuje rizik od nastanka raka prostate za skoro 40%.
Nedostatak vitamina E kod osoba koje se pravilno hrane je vrlo redak, pa je moguć kod pacijenata sa hroničnim bolestima jetre.
Deficit može prouzrokovati degenerativne procese u mišićima, slabljenje funkcije nervnog sistema, razaranje crvenih krvnih zrnaca, poremećaje plodnosti i kao i povećanje osećaja umora. Preporučena dnevna doza vitamina E je 15 mg u formi alfa tokoferola, biološki najaktivnijeg oblika. Druga forma nosi naziv tokoferil, ali se prva bolje apsorbuje u organizmu.
Na tržištu se nalaze dva različita oblika vitamina E. Forma d vitamina E označava da je on prirodnog porekla, dok oznaka dl da je sintetičkog porekla. Pošto je prirodni aktivniji, manje su i njegove dnevne doze. Maksimalni dnevni unos vitamina E je 1000 mg, ali stoji upozorenje da se sa doziranjem ne sme preterati jer postoji opasnost da imaju suprotno proksidacijsko dejstvo od željenog, antioksidacijskog.
Takođe, povećavanje, kao i smanjivanje doze vitamina E bi trebalo da bude postupno.
Vitamin E je nerastvorljiv u vodi, ali je topiv u mastima. Taloži se u jetri, masnim tkivima, srcu, mišićima, krvi, materici, nadbubrežnoj žlezdi i hipofozi. Resorpcija vitamina E odvija se u sistemu za varenje, a potpomažu je prisutne masti. Takođe, od svih vitamina rastvorljivih u mastima, on je najotporniji prema toploti, kiseoniku, oksidaciji i UV svetlu. Međutim, ne odgovara mu hladnoća koja ga uništava, pa ga nema u namirnicama koje se čuvaju u zamrzivaču, dok se konzervisanjem gubi oko 65%.
Kako je poznato da je prirodna forma aktivnija od sintetičke, da biste doprineli poboljšanju opšteg zdravlja, važno je da se u vašoj ishrani nalaze namirnice koje su bogate ovim vitaminom. To su pšenične i kukuruzne klice, jaja, orasi, lešnici, bademi, seme suncokreta i hladno ceđena biljna ulja (maslinovo, kukuruzno, sojino, laneno, ulje kikirikija, pšeničnih klica), spanać, zelena salata odn. zeleno lisnato povrće. U manjim količinama vitamin E se može naći u nekim namirnicama životinjskog porekla: mleku, puteru, u žumancetu, goveđem mesu.

Uloga vitamina E u popravci ćelijskih membrana
Vitamin E - moćan antioksidans, pomaže u popravljanju oštećenja ćelijskih membrana, koje štite ćeliju od spoljašnjih uticaja i određuju šta ulazi i izlazi iz ćelije. Smatra se da se taj efekat vitamina E ostvaruje na nekoliko načina. Kao antioksidans, eliminiše opasne bioprodukte iz tela, a zbog svoje topivosti u mastima i sam ulazi u membrane da ih zaštiti od slobodnih radikala. Bez takvog popravljanja oštećenja, npr. na ćeliji mišića, mišić postepeno slabi i propada u procesu sličnom mišićnoj distrofiji, a čest je i simptom dijabetesa, koji predstavlja još jedno stanje koje je u vezi sa neadekvatnom popravkom ćelijskih membrana.
Izvor: Nature Communications, decembar 2011.

 

POGLEDAJTE JOŠ:

Zelena salata - rudnik zdravlja

Jezgrasto voće za zdravije srce

Jaja japanske prepelice