Toggle Navigation

 

Luk vlašac- rudnik gvožđa

Ova biljka je veoma bogata vitaminom C i blagotvornim sluznim materijama, a u sebi sadrži i mineralne materije i mikroelemente. Vlašac, spada u prirodne proizvode, koji u sebi sadrže veliku količinu gvožđa, što je odlično u borbi protiv umora.

Vlašac je samoniklo bilje koje od proleća do jeseni raste najčešće uz obale reka i na vlažnim livadama, a od maja do jula razvijaju se crvenkasti ili ljubičasti poluloptasti cvetovi. Po intenzivnom mirisu već su izdaleka prepoznatljivi. Sitno seckani listovi vlašca koriste se kao začin za jela od proleća do jeseni, a ako se presade u lonce i drže u kući, mogu da se koriste i tokom cele zime.

Kao i crni i beli luk i vlašac spada u porodicu ljiljana. U narodu ga još zovu i mali brat crnog luka. Savetuje se da se vlašac kupuje dok je svež, da se dobro opere pre upotrebe, isecka što je moguće sitnije i odmah konzumira. Ako želite da ga upotrebite sledećeg dana, bilo bi dobro da se umota u vlažnu krpu i stavi u frižider, u fioku za voće i povrće. Nemojte nikako da ga ostavite da stoji u čaši vode, jer će je upiti i tako postati mekan i gnjecav.
Zahvaljujući idealnoj kombinaciji gvožđa i vitamina C u njemu, vlašac organizmu pruža vitalnost i odličan je protiv umora. Kao i upotrebom belog i crnog luka, i njegovim konzumiranjem možete pozitivno uticati na krvni pritisak, a pored toga Vas još dodatno štiti od kijavice i drugih lakših oblika prehlade. Dokazano je da jača i glasne žice, a u prilog tome je i priča o rimskom caru Neronu koji je svakodnevno jeo veliku porciju vlašca sa maslinovim uljem što mu je omogućilo da ima mio i nežan glas. Kad smo već u Rimskom Carstvu, postoji još jedna priča o vlašcu. Naime, njegova upotreba je mogla da odloži čak i izvršenje smrtne kazne - ukoliko bi poslednji obrok bio pripremljen bez ovog sastojka, sticalo bi se pravo na odlaganje pogubljenja.
Zbog nežnog i ugodnog mirisa veoma je popularan začin u srednjoj i zapadnoj Evropi. Fino seckan dodaje se supama, varivima od povrća i umacima, posebno onima na bazi jaja, pavlake ili jogurta. Dugo kuvanje uništava njegovu specifičnu aromu, tako da je najbolje dodavati ga pred sam kraj pripreme jela, nešto pre posluživanja.
Sveži vlašac često se koristi kao dekoracija, ili naseckan ili ceo. Vlašac je i sastavni deo začinskih mešavina, koje se koriste za razna topla i hladna jela, salate, omlete, rižu i piletinu.
U kineskoj kuhinji se, najčešće pred kraj kuvanja ili prženja, dodaju dugi listovi vlašca, kako zbog ukusa, tako i zbog lepog izgleda i mirisa koje daje jelu. Izvrstan je začin za razne vrste sireva, kojima se dodaje svež i sitno seckan. Naročito se dobro slaže sa svežim sirom, i to je čest prolećni obrok u centralnoevropskim zemljama. Takođe, seckani vlašac je izvrstan i u raznim salatama, a posebno onima od paradajza i krastavaca; njima daje nežnu aromu dosta slabiju od crvenog luka, ali izuzetno finu i bez jakog ukusa. U alpskim krajevima Evrope, gde takođe raste samoniklo, vlašac se često koristi posut preko maslacem premazanog ražanog hleba.

 

POGLEDAJTE JOŠ:

Piletina sa vlašac pireom i gljivama

Rajske jabuke