Dobre sirovine  - zrelo voće, mleko, slatka pavlaka i brzi električni mikser, uglavnom je sve što vam treba da sebe i druge uključite u ljubitelje frapea i da umesto krekera, slanih štapića i drugih grickalica poslužite goste originalnim proizvodom! Treba vam i malo mašte da postignete pravu boju i odgovarajuću aromu. Temeljni tehnološki zahvat podrazumeva postizanje penaste emulzije, koja će “držati” toliko dugo dok je zajedno sa gostima ne popijete. Ne treba spominjati da hladan frape daje poseban doživljaj te da je za takvu namiricu dobro imati i odgovarajuće visoke čaše. Noseća komponenta po pravilu daje boju i aromu, što istovremeno znači da se spretnim kombinovanjem mogu postići najrazličitiji učinci (frape s jagodom biće crvenkast a s kiwijem zelenkast). Posebnu atrakciju čine brojni dodaci (mrvice suvog voća, listići badema, izmrvljeni orasi, usitnjeni prženi kikiriki, prženo seme susama itd). Odmah valja reći da takvi dodaci donose karakterističnu aromu, ali istovremeno donose i energiju pa takav “obogaćeni” frape može imati i 70 kcal/100 ml. Radi orjentacije navodimo da prosečna energetska vrednost tipičnog američkog voćnog frapea iznosi oko 46 kcal/100 ml što je približno jednako jednom hamburgeru McDonalds koji je poznat kao “Quorter Pounder”. Odnos voća i mleka može biti 25 : 75 mada to nije pravilo. Koristi se punomasno pasterizovano mleko i prethodno oprano i oguljeno voće, isečeno na kockice. Ako se koristi jako obojeno voće kao što su borovnice količina voća se smanjuje za desetak posto. Kod frapea s bananom traži se optimalna zrelost i žuta boja radi dobijanja bitnih karakteristika proizvoda. Nemojte zaboraviti da se žuta boja može “popraviti” naribanom korom limuna ili na drugi način. Dodavanje cimeta ili drugih egzotičnih aroma kao što je vanila pitanje je ličnog afiniteta, a ukrašavanje  je prepušteno smislu za kulinarski dizajn.

Voćni frape - nutritivno vredna poslastica!
Budući da frape spada u kategoriju ohlađenih poslastica, moguće ga je zasladiti šećerom ili njegovim zamenama u tekućem stanju. što manje šećera - to manje kalorija, a imajući u vidu da voće i mleko imaju sopstvene šećere (fruktoza i laktoza) značajnije zaslađivanje nije ni potrebno. Budući da kod pripreme frapea nema termičke obrade, svi hranljivi sastojci ostaju sačuvani, pa nutritivno gledajući, frape sadrži sve vitamine iz svežeg voća i kalcijum iz mleka (oko 100 mg/100 ml). Kad bi bilo samo to, dovoljno je za izjavu o hranljivosti međutim, to nije sve jer tu su i ostali zaštitni faktori (beta karoten, likopen). Da bi se smesa bolje emulgirala, a pena što duže trajala, može se dodati mala količina lecitina. Mnogi misle da bi dodavanje lecitina moglo delovati lekovito, ali za takvo delovanje nema nikakvih dokaza. Voćni frape je tipična “ulupana” namirnica kojoj je svrha postići atraktivnu konzistenciju kao što je vunasti “američki sladoled” jer bi u protivnom to bila obična voćno-mlečna kašica koja ne bi mogla impresionirati čak ni bebe. Ovako proizvod srećno aranžiran, izaziva divljenje tj. postiže izvanredan psihološki učinak. Najveći potrošači voćnog frapea su tinejdžeri, sportisti, dijabetičari, a glavne arome su jagoda, borovnica, tropsko voće, banana, kajsija, breskva-nektarina, čokolada itd.
Dodavanje sirovih jaja nikako nije poželjno i to ne samo zbog mogućnosti trovanja, već i zbog činjenice da se bitno menja sastav i struktura, način čuvanja, aroma itd. Problem može nastati u prehrani dece, kojoj atraktivna poslastica postaje “preteška”. Pod uslovom da se čuva na temperaturi frižidera (oko 6 C) voćni frape se može održati 48 sati, ali ga je principijelno bolje što pre potrošiti.