Toggle Navigation

 

Kopriva (žara) – zdrava korovska biljka

Korovska biljka cenjena kako u narodnoj tako i u naučnoj medicini. Novija istraživanja su pokazala opravdanost vekovne upotrebe koprive, a istraživanja njenog sastava i civilizacijski problemi zdravog življenja preporučuju je za upotrebu u svakodnevnoj ishrani, ali ništa manje nije važna u preventivi i fitoterapiji.

Koprivu su još stari Egipćani koristili kao povrće, a Grci kao svežu biljku za masažu protivreumatskih bolova. Poznata je i narodna izreka "neće grom u koprive", jer je u germanskoj mitologiji kopriva bila simbol boga munja. Prvi istorijski zapisi o koprivi datiraju iz I veka pre nove ere, kada se koristila kao lek protiv opšte slabosti i kao sredstvo za čišćenje organizma. Plinije je zapisao da mlada kopriva u proleće daje dobru i zdravu hranu koja tokom cele godine štiti od mnogih bolesti, a ovu zdravu biljku pominju i Hipokrat i Horacije. Cezarove trupe su koprivu, zbog žarenja koje joj je osnovno svojstvo, koristile za održavanje toplote organizma, ali i kao lek protiv artritisa i reume.
U fitoterapiji se koristi list ( Urticae folium ) i koren ( Urticae radix ). List se bere u proleće i to mlad i zdrav, suši u tankom sloju u hladu, da bi sačuvao svoju zelenu boju. Koren je najbolji izvađen u jesen, opere se od zemlje i suši na suncu.
U narodnoj medicini kopriva ima široku primenu što ukazuje na ogromno poverenje naroda u njena lekovita svojstva. U starim spisima je zabeleženo da se na Đurđevdan treba kupati u vodi u kojoj je potopljena kopriva, zdravlja radi. Upotrebljava se kao lek od mnogih bolesti : groznice, kašlja , žutice , krvoliptanja iz nosa, grudobolje, gonoreje, protiv opadanja kose ...
Naučna medicina je potvrdila mnoga narodna verovanja. U listu su dokazani prisustvo hlorofila ( 5% ) , tanina, karotenoida, fitosterola, vitamina C i K, raznih organskih kiselina (mravlja, limunska) sluzi, voska, mineralnih soli ( Ca, K, Mg, Fe, Zn, Mn, Cu, Co )...


Zašto baš kopriva
• Za zdrave zube i kosti, za mineralizaciju u doba rasta , trudnicama i dojiljama – svima je neophodno prisustvo kalcijuma u svakodnevnoj ishrani.
• Bogatstvo magnezijumom sprečava tegobe cerebralne, vaskularne, stenokardične, muskularno-tetanične i visceralne prirode.
• Da spreči pojavu adenoma prostate i pomogne terapiji akutnog prostatitisa sa polenom se kombinuje kopriva jer obezbeđuje potrebne količine Zn (cinka) čiji nedostatak dovodi do poremećaja.
• Prisustvo Mn (mangana) ublažava staračku senilost i otklanja zaboravnost.
• Dovoljna količina vitamina K u svakodnevnoj ishrani sprečava pojavu krvarenja a njegov značaj za organizam i svakodnevno prisustvo u hrani razlog je da ga popularno nazivaju „faktor dugovečnosti”.
• Stvaranje hemoglobina pomažu Fe (gvožđe), Cu (bakar), i vitamin C , a Mn (mangan) pomaže aktiviranje gvožđa iz depoa te je njena svakodnevna upotreba prava preventiva anemije.


Čorba od mladih kopriva
Sastojci: 1 l mleka, 1 kg mladih kopriva, 200 g kisele pavlake, 100 ml ulja, 50 g putera, 100 g brašna, 2 čena belog luka, so i biber
Priprema: Mlade koprive očistiti, oprati pod mlazom hladne vode, ocediti i iseckati. Na ulju i puteru upržiti brašno, dok ne porumeni, dodato iseckan beli luk i kratko propržiti. Potom dodati koprive, preliti mlekom, dodati i malo vode, začiniti po ukusu i kuvati 10-ak minuta. U gotovu čorbu umešati kiselu pavlaku. Čorbu poslužiti toplu.