U Nemačkoj je običaj da se za uskrs domovi dekorišu granama ukrašenim ofarbanim uskršnjim jajima, a deci se u bašti sakrivaju korpe pune jaja i čokoladnih figurica. U Francuskoj, se posle tri dana kako se crkvena zvona nisu oglašavala, ljudi okupljaju i uz grljenje i ljubljenje čestitaju Uskrs, dok deca u vazduh bacaju svoja uskršnja jaja. U Italiji se tradicionalno jede slana uskršnja torta odnosno slani kolač sa kuvanim jajima i spanaćem, dok se u Grčkoj kuva supa od jagnjećih iznutrica, a jaja se boje isključivo u crvenoj boji i mogu se jesti tek u subotu uveče. U švedskoj je boja Uskrsa žuta i uskršnja jaja ne donose zečevi već pilići. U Austriji je običaj da se postave veliki drveni stubovi koji se dekorišu vencima od prolećnog cveća ukrašeni jabukama, pomorandžama i raznobojnim šarenim trakama, a verenici odlaze na obližnji potok ili reku da bi zagrabili tekuću vodu i sačuvali je do dana venčanja na kojem će se međusono isprskati njom radi sreće u braku.
Irska ima veoma neobičnu tradiciju, a to je da se za Uskrs zakopavaju haringe. Haringe su inače u Irskoj bile obeležje posta, pa postupak njihovog zakopavanja ustvari znači kraj posta i početak ponovnog uživanja u mesu i mesnim prerađevinama. U Poljskoj se kraj posta obeležava tek na jutarnjoj crkvenoj službi, kada se na licu mesta blagoslovi i isprazni puna uskršnja korpa, a na uskršnji ponedeljak se ljudi međusobno polivaju vodom.
U Finskoj se za Uskrs, da bi bili srećni, ljudi međusobno po leđima udaraju svežnjem svežih brezovih grančica, a deca uz neopisivu buku i larmu najavljuju kraj žalosne tišine. Veoma sličan običaj vlada i u Engleskoj s tim što se ljudi lupkaju cica-macama, a u škotskoj se na brežuljcima pale uskršnje vatre. Ovi običaji u Engleskoj su novijeg datuma jer je ranije bio običaj da se za Uskrs organizuju duge šetnje ili parade slične karnevalima. U španiji se održavaju duge procesije u kojima su muškarci kostimirani u kosture, a za vreme uskršnje službe, mladići donose da blagosiljaju obične palmine grančice, dok su devojačke grančice ukrašene poslaticama.
U Bugarskoj je običaj da najstarija žena u porodici prvim ofarbanim crvenim jajetom, po licu, za zdravlje i sreću pomiluje svako dete u porodici, a nakon nedeljne crkvene službe jaja se bacaju u zid crkve. U Rumuniji se tradicionalno za Uskrs čiste kuće i dvorišta i nabavlja se nova garderoba, dok se u švajcarskoj prilikom čestitanja Uskrsa poklanja kolač sa sušenim voćem tzv. uskršnja golubica. U Bernu je običaj da se na Uskrs na gradskom trgu nađu pripadnici svih generacija i međusobno gađaju ofarbanim jajima.
U principu, koliko ljudi i zemalja, toliko i različitih tradicija, ali osnovna karakteristika ovog hrišćanskog praznika je da se ne može zamisliti bez farbanih jaja, bogate i raznovrsne trpeze i porodičnog okupljanja.
Srećan Uskrs