Toggle Navigation

 

Sočivo - mahunarka u drugom planu

Posle pasulja i graška, sočivo je najrasprostranjenija mahunarka, vrlo lako se priprema a i odličan je izvor mnogih hranljivih materija. U Bibliji se spominje njegova upotreba još za vreme starih patrijaraha, kada je Ezav prodao svoje prvenstvo bratu Jakovu za tanjir sočiva. Sočivo je takođe pronađeno u egipatskim piramidama. Bilo je tu pohranjeno kao hrana za mrtve faraone i za božanstva.

Iako se sočivo u Evropi gajilo davno pre pasulja i ima veću primenu od njega, ipak ga je pasulj potisnuo u drugi plan. U poređenju s pasuljem, sočivo se brže kuva, bogatije je belančevinama i ugljenim hidratima, ne zaostaje u vitaminima i mineralima, energetska vrednost mu je neznatno manja, a mnogi ga smatraju ukusnijim od pasulja. Ipak, teže se vari, i to je glavni razlog što se ne koristi tako često. Sočivo je mahunarka koja potiče iz zapadne Azije, odakle je doneta u Sredozemlje. Danas imamo dve glavne grupe različitih sorti sočiva: makrosočivo, gaji se uglavnom u Sredozemlju i u Americi, i mikrosočivo, mnogo manjih semenki, obično narandžaste ili crvene boje, a raste uglavnom u Indiji i na Bliskom istoku.


Kombinacija sa žitaricama
Sočivo je veoma praktično za upotrebu, lako se priprema i odličan je izvor mnogih hranljivih materija. Ova mahunarka je poznata kao namirnica bogata energijom, i to najverovatnije zbog visoke koncentracije vitamina B pomešanog sa ugljenim hidratima. Ta kombinacija čini sočivo idealnom namirnicom za fizički aktivne osobe. Ugljeni hidrati iz sočiva se postepeno otpuštaju u krv posle obroka, zahvaljujući svom složenom sastavu i prisutnim vlaknima, tako da se čovek i nekoliko sati posle obroka još oseća snažnim. To je posebno važno za osobe koje povremeno imaju napade hipoglikemije. Sočivo je bogato i mnogim mineralima, naročito gvožđem. što se tiče belančevina, sadrži velike količine lizina koji nedostaje žitaricama, a siromašno je metioninom, triptofanom i cisteinom, kojima one obiluju. Zato je veoma dobro kombinovati sočivo sa različitim žitaricama u istom obroku, čime dobijamo odličan, sveukupan i uravnotežen sastav amino-kiselina.


Klice od sočiva
Sočivo može i klijati, što je veoma jednostavno kod te mahunarke, a time raste količina vitamina C, kao i vitamina B grupe u njoj. Klice sočiva možete spremati u raznim jelima, u čorbama ili gulašima, a možete ih jesti i sirove, u salatama i sendvičima. Ove klice su svežeg i punog ukusa, karakterističnog za sve mahunarke. Bogate su mineralima, enzimima, vitaminima i antioksidantima. Raskuvano crveno sočivo daje puniji ukus i gustinu raznim čorbama. Sočivo je odličan prilog uz sve vrste mesa.


Čorba od sočiva
Sastojci: 250 g sočiva, 300 g šargarepe, 100 g peršuna, 200 g crnog luka, 100 g celera, so, biber, kari, maslinovo ulje
Priprema: Sočivo potopite u hladnu vodu i ostavite da odstoji preko noći, da bi nabubrilo. Crni luk izdinstajte na maslinovom ulju, dodajte iseckan koren peršuna, šargarepu i celer i sve zajedno dinstajte par minuta. Potom dodajte proceđeno sočivo, prelijte vodom, posolite, pobiberite i ostavite da se kuva na laganoj vatri oko sat vremena. Pripremite zapršku od uprženog brašna i dodajte u provrelu čorbu da bi se zgusnula. Gotovu čorbu pospite sa malo karija i servirajte.