Toggle Navigation

 

Antistres trpeza

Iako stres nije bolest već prilagođavanje organizma na pritisak, svakodnevna napetost može izazvati različite poremećaje koji dugoročno dovode do bolesti. Da li i kako ishrana može uticati na smanjenje negativnih posledica stresa?

 

Stres je postao nezaobilazno obeležje veoma ubrzanog načina života. Najčešće rečenice koje čujemo u toku dana u svom okruženju jesu: Nemam vremena, neću stići, ne mogu platiti, pa u želji da postignemo zadate rokove, platimo račune, ispunimo obaveze na poslu ili fakultetu, dostignemo bar deo očekivanog, svesno ubrzavamo tempo ne vodeći pri tome računa da naše telo trpi.
Organizam, da bi se prilagodio na stalan pritisak i strah, luči hormone adrenalina i kortizola iz nadbubrežne žlezde, čija je osnovna uloga očuvanje čoveka u stresnim situacijama, često opasnim za život. Adrenalin ubrzava srčani ritam i disanje, a kortizol podiže nivo šećera u krvi kako bi obezbedio rad mozga i mišića. Međutim, nagomilane količine adrenalina zbog svakodnevnog stresa sa kakvim se danas srećemo, telo ne troši jer život nije bukvalno ugrožen - ne mora da trči ili se bori. Umesto toga, s posla se vraćamo kući gde ostatak dana većina provodi uz TV i obilan obrok, pa umesto da se isprazni, baveći se nekim sportom ili bilo kakvom fizičkom aktivnošću, ostaje u stanju napetosti. A to na duge staze nikako nije dobro po zdravlje.

Promenom do ravnoteže
Faktori koji prouzrokuju stresne situacije su često van domašaja našeg uticaja pa se rešenje uglavnom zasniva na promeni životnog stila koji bi doveo do biološke, psihičke i socijalne ravnoteže. Ovo podrazumeva pre svega pravilnu ishranu, relaksaciju i bavljenje fizičkim aktivnostima. Ishrana je posebno važna jer neke namirnice mogu da izazovu ili pojačaju stresnu reakciju pa je poželjno izbegavati ih. Stres menja način na koje telo iskorišćava hranljive supstance i slabi imunitet, te je veoma bitno konzumirati namirnice koje će olakšati situaciju.
Organizmu su, pre svega neophodne veće količine vitamina C, kojeg ima u svežem voću i povrću, kao i cinka, kojim je bogata hrana iz mora.
Zbog pojačanog rada nadbubrežne žlezde dolazi do veće potrebe za belančevinama, jer se za vreme stresa pojačava lučenje hormona koji regulišu pretvaranje belančevina u ugljene hidrate, oni se tada brže razgrađuju, pa je zato neophodno konzumirati hranu bogatu belančevinama, ribu, piletinu i soju.
Naravno, svi znamo da će se snažan imunološki sistem lakše izboriti sa većinom nedaća, a za njegovo jačanje važna je ishrana bogata antioksidansima, vitaminima A, C, E, beta karotenom i selenom. Stoga, neka se na vašoj trpezi što češće nađu šareni plodovi: šargarepa, paradajz, paprika, brokoli, pomorandže, bobičasto voće...
Vitamini B grupe su esencijalni za zdravlje nervnog sistema pa hrana kao što su integralne žitarice, zeleno lisnato povrće i mahunarke, te vitaminom B12 bogati riba, meso i mlečni proizvodi, mogu imati ključnu ulogu.
Kada su u pitanju minerali, kalcijum je važan jer učestvuje u prenosu nervnih impulsa, osigurava pravilan rad srca, dok je magnezijum odgovoran za relaksaciju mišićnog tkiva i regulisanje srčanog ritma.
Veoma često, osobe pod konstantnim stresom imaju problema sa probavom iz čega proizlazi i loša apsorpcija nutrijenata u crevima. Zato se ishrana mora prilagoditi, pa se prednost daje lako probavljivim namirnicama, kuvanim ili pripremanim na pari, sa što manje masnoće koja će opteretiti varenje.
U stresnim situacijama se najlakše posegne za slatkišima, naročito onim industrijskim, koji su na dohvat ruke. Ako preterate sa unosom jednostavnih šećera doći će do naglog povećanja glukoze u krvi, što uzrokuje veće lučenje insulina, a kao rezultat se javlja nagli pad nivoa glukoze u krvi, osećanje umora, gladi i glavobolje. Zato, umesto kolačića, bolje je jesti voće, orašaste plodove ili par kockica crne čokolade. Poželjno je izbegavati puno kafe i drugih kofeinskih napitaka jer oni samo dodatno pojačavaju nervozu i izazivaju nesanicu. Umesto kafe, steknite naviku uživanja u zelenom čaju. Osluškujte svoje telo. Suprostavite se stresu brižljivo izabranim namirnicama i bićete korak bliže željenoj ravnoteži.

10 antistres saveta

1. Jedite prirodnu hranu sa što manje aditiva. Izbegavajte suhomesnate proizvode.

2. Pijte dovoljno tečnosti, najbolje čistu vodu.

3. Jedite redovno, više puta dnevno i ne preskačite doručak!

4. Smanjite unos soli i šećera. Jela začinite svežim začinskim biljem.

5. Smanjite unos zasićenih masnoća i izbegavajte hranu bogatu trans masnoćama. Ne zaboravite da salatu začinite maslinovim uljem.

6. Smanjite unos kafe i napitaka koji sadrže kofein.

7. Jedite hranu bogatu vitaminom B6 - banane, grašak, tunjevinu.

8. Mleko i mlečni proizvodi su bogati dragocenim vitaminom B12, ali obavezno birajte one sa manjim procentom mlečnih masti.

9. Jedite hranu bogatu magnezijumom, kao što su bademi, semenke suncokreta, tofu...

10. Vitamin C jača imunitet pa svakog dana pojedite više porcija svežeg voća i povrća.

 

POGLEDAJTE JOŠ:

Pravilna ishrana i anemija

Ishrana uz fizičke aktivnosti

Vitamin A - čudo od vitamina