Toggle Navigation

 

Aromatične jagode

Najbolje su sveže, ali se mogu i zamrzavati, preraditi u slatko, razne džemove, marmelade...

Za sve jagode koje kod nas rastu samoniklo zajedničko je to što su ukusne i aromatične, po čemu je i rod dobio ime fragare, u prevodu s latinskog mirisati.. U pitanju su tri vrste različite po izgledu ploda. Kitnjače su okruglaste i crvene, šumske tamnocrvene, izdužene ili jajastog oblika, dok je pucavica beložuta i samo na vrhu crvenkasta.
I divlje i kultivisane jagode su dobar izvor nutritivno važnih sastojaka. Ipak, one koje se gaje po baštama, na plantažama ili u zaštićenom prostoru, više i češće se koriste u ishrani. Šumske jagode dozrevaju od maja, a na planinama sve do avgusta, ali se i gaje. Takođe, mogu da se presade u baštu ili vrt. Međutim, s obzirom na to da im hemijski sastav zavisi od klimatskih, zemljišnih i drugih uslova, javlja se gubitak nutritivne vrednosti - ističe prof. dr Mirjana Savić, viši naučni saradnik Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu.

Izvor vitamina i minerala
U šumskim jagodama nalazi se oko 80% vode, a u gajenim i preko 90%. Šećera imaju šest do deset odsto, dok plodovi gajenih sorti sadrže do 7, 2 procenata. Znatna je i količina organskih kiselina, pre svega limunske i vinske.
Prepoznatljiva crvena boja plodova potiče od prisustva antocijana - dodaje sagovornica - a sem toga, sadrže pektine, celulozu, azotne i aromatske materije. Vitamina C ima više u šumskim jagodama, a kao antioksitant vezuje slobodne radikale i tako sprečava oštećenja ćelija, odnosno pojavu raka, kardiovaskularnih oboljenja i preuranjenog starenja. Važni sastojci su i vitamini B kompleksa i minerali, među kojima je najzastupljeniji kalijum. Dobar su izvor i gvožđa, pa se preporučuju malokrvnim osobama.
Poseban značaj u očuvanju zdravlja i opšte vitalnosti organizma, jagodama daju fenolna jedinjenja. Utvrđeno je da utiču na rast i reprodukciju, obezbeđuju zaštitu od patogena, a pripisuje im se i antialergijsko i antimikrobno dejstvo. Takođe, sprečavaju zakrčavanje krvnih sudova, zgrušavanje krvi i razne upale. Za elaginsku kiselinu, koja se takođe nalazi u plodovima, utvrđeno je da sprečava rast kancerogenih ćelija.
Zbog svog sastava, jagode se odlikuju dijetoterapeutskom vrednošću, a popravljaju i tzv. biološku defektnost hrane - kaže dr Savić. Poboljšavaju rad creva, smanjuju nivo lošeg holesterola u krvi i visok krvni pritisak. Preporučuju se i za beljenje zuba, protiv ateroskleroze, napetosti, gihta, reumatizma, upale zglobova, bolesti žuči, jetre i bubrega.

Sušene za čaj
Najbolje su sveže jagode, ali se i šumske i domaće mogu zamrznuti, preraditi u sok, sirup, žele, vino, kompot, slatko, džem, marmeladu... Naročito su omiljene torte od ovog voća, sladoledi i voćne salate.
U narodnoj medicini mahom se koristi šumska jagoda - dodaje sagovornica. Lekovita svojstva imaju plod, rizom, list i cvet. Plodovi se mogu sušiti, pa u zimskim mesecima dodavati čajevima da im poboljšaju ukus, miris i boju. Rizom i list ove biljke obiluju taninskim materijama.
Lekovitosti listova šumske jagode doprinose, pored ostalog, flavonoidi i vitamin C (100–300 mg). Koriste se za čišćenje krvi, odstranjivanje neprijatnog zadaha iz usta, lečenje upale zubnog mesa i usne šupljine, dijareje, dizenterije, raznih želudačno-crevnih zapaljenja, a spolja protiv hemoroida. Lišće se upotrebljava i kao zamena za ruski čaj. Narodno iskustvo pokazuje da je i napitak od korena koristan za zdravlje.

 

POGLEDAJTE JOŠ:

Ishrana za bolji vid

Malina čuva zdravlje

Voćni ražnjići od jagoda