Toggle Navigation

 

Šargarepa (Daucus carota)

Šargarepa je deo familije povrća koji karakteriše svetlo pernato lišće. U ovu grupu povrća spadaju i mirođija, divlja i baštenska, peršun i celer. Plod šargarepe je cilindričnig oblika narandžaste boje, bogat vitaminom A.

Plativoo

Familija: Umbelliferae

Latinski naziv: Daucus carota

 

 

Prve sorte šargarepe bele i žute boje sadile su se u Avganistanu odakle su donete na obale Mediterana. Od doba dolaska kolonista šargarepa se sadi i na prostorima Severne i Južne Amerike. Plod šargarepe mora biti svetao i čvrst kako bi ga mogli ubrati. Krunica na vrhu ploda mora biti zelene boje dok su tamne nijanse indikatori starosti ploda. Spakovane šargarepe mogu se držati u frižideru duže od mesec dana. Peršunasti deo šargarepe je potrebno zatvoriti u posude kako ne bi izgubile svežinu i boju. Sa izuzetkom cvekle šargarepa spada u red povrća koja je izuzetno bogata šećerom. Poželjno je da se jede sveža ili miksovana kao odlična užina. Može se dodavati u salate, kao dodatak puteru od kikirikija ili dodavati u pite, hlebove i peciva. Kuvana šargarepa poboljšava ukus supama, čorbama i ostalim kuvanim jelima.

 

Nutritivna vrednost: šargarepa srednje veličine nosi u sebi visok procenat beta karotina sadržanog u vitaminu A. Sadrži u sebi i dijetna vlakna u znatnoj meri. šargarepa je značajna s obzirom da sadrži u sebi lutein koji poboljšava vid i štiti oči od slobodnih radikala. Kuvanjem se oslobadja vitamin A kako bi se raspodelio kroz krv u celom organizmu.