Opis biljke Borač su u Evropu preneli Arapi, a poreklo mu je iz Sirije, mada se sada uzgaja širom Mediterana, Male Azije, ali i u Severnoj i Južnoj Americi. Borač ili boražina jednogodišnja je zeljasta biljka s okruglom i sočnom stabljikom visine od 30 do 50 cm. Listovi su široki i eliptični. Stabljika i listovi su obrasli grubim dlakama. Cvetovi su pojedinačni i plavi. Raste u poludivljem obliku na obalnim područjima, a gaji se u povrtnjacima i baštama. Koriste se listovi, cvetovi i čitava biljka, koja se sabire u cvatu i suši u hladu, na prozračnom mestu. Koristi se kao lek za bolesti srca, pospešuje izlučivanje otrovnih materija iz organizma, deluje antifibrozno, osvežavajuće i oživljavajuće. Borač je danas kao začinska biljka prilično podcenjen, a dostupan je i vrlo jeftin u celom svetu. U vreme cvetanja, od juna do septembra, mogu se koristiti sveži listovi i cvetovi u kulinarstvu. Mladi listovi borača jedu se sveži kao salata, dok se veći listovi mogu pripremiti kao i spanać ili se koristiti kao dodatak nadevima od mesa. Sitno iseckani listovi daju prijatan, osvežavajući ukus letnjim napicima. Borač se u raznim svetskim kuhinjama koristi na brojne načine. Kinezi listove pune i uvijaju slično sarmicama od vinovog lišća. Nemci ga koriste uglavnom u sosovima, salatama, uz lisnato povrće, a u Engleskoj je omiljen za aromatizovanje alkoholnih pića. Sveži, kandirani, ili cvetovi smrznuti u kockicama leda koriste se za ukrašavanje jela, slatkiše i pića. Listovi su izvrsni izmešani s kuvanim povrćem na puter, sitno naseckani u sosove za sendviče ili testeninu, u jogurtu, sirnom namazu ili mekanom siru. Borač se koristi i za pripremanje krem supa. Danas se na tržištu može naći borač u prerađenom stanju i to u prahu i sušeni.