Latinski naziv: Origanum vulgare Poreklo Samo poreklo origana je nepoznato, zna se samo da je mediteranska biljkarasprostranjena duž cele južne Evrope . Postoje različite vrste origana kojese uveliko razlikuju po količini i sastavu eteričnih ulja. Najcenjeniji je grčkiorigano. Origano je zeljasta biljka i srodnik majorana. Ima uspravnu stabljiku, oko pola metra, koja je obrasla krupnim listovima. Cvetovi origana, nalaze sepri vrhu stabljike, koji su međusobno udruženi.Vreme cvetanja je od jula do oktobra.Inače cvet je prijatnog mirisa, ali isto tako jako lepog i privlačnog izgleda. Origano ima prijatan gorkasti ukus. Lekovitost Radi se o biljci intenzivnog ukusa i mirisa, a osim u kuhinji kao začin, može sekoristiti i u kozmetici za negu tela, ili u domaćinstvu protiv moljaca. Eteričnoulje origana iznimno je cenjeno i često se koristi u aromaterapiji.Studije su pokazale kako ova biljka ima niz antibakterijskih, fungicidnih, antiviralnih i antioksidantnih svojstava, pa se, osim u kuhinji, origano koristii u medicinske svrhe. Origano je delotvoran kod akni, artritisa, kancerogenihoboljenja, upalnih stanja i mutacija stanica. Podstiče probavu i funkcionisanje jetrei žuči te se uspešno primenjuje kod akutne i hronične upale sinusa, viroze, gripei prehlade, ali i hronične glavobolje. Priprema hrane Najviše ga koristimo u sušenom obliku. Origano je jedan od najvažnijih začinau italijanskoj i grčkoj kuhinji, ali šireči se postao je jedan od nezamenljivihzačina u našim domaćinstvima u pripremi za pice i prelive za špagete. Dodajese u sosove od paradajza i patlidžana, kod jela od krompira, morskih plodova, temahunarki, kao i kod pripreme lazanja.Sveži origano se koristi za salate. Ali isto tako koristimo ga za mesa na roštilju, perad i divljač.