Toggle Navigation

 

Pelin

Raste svuda u umerenom klimatskom području. Postoji oko 200 vrsta.

Latinski: Artemisia absinthium

Engleski: wormwood

Pelin (akcenac, osenac, pelincek, vakcenac) je biljni rod polužbunova ili zeleni. Raste svuda u umerenom klimatskom području. Postoji oko 200 vrsta. Pelin je trajna biljka s razgranatom stabljikom, polugrmastog oblika, visine do 1 metra. Stabljika je okrugla s perasto razdeljenim listovima. Cveta u grozdu sitnim sunovratim glavicama. Cvetovi se sastoje od petodelnog rascepljenog venčića s 5 prašnika. I dok je kod nas pelin simbol jada i čemera, nekada su Rimljani na Kapitolu, pre i iznad svih priznanja i počasti, pobednike napijali napitkom od pelina. Prema uverenju, to je bila najveća nagrada za pobednika, jer im se po tadašnjem shvatanju, time obozbeđivalo dobro i večno zdravlje, najveće zemaljsko bogastvo. Antički naziv potiče od grčke reči (Artemisia) lekovite. Upotrebljava se u proizvodnji gorkih likera i travarica, kao i u narodnoj medicini. Sadrži gorke materije apsintin i anapsintin. Glavni sastojak eteričnog ulja je otrovni tujon, pa su zbog toga u nekim zemljama zabranjena pića na bazi pelina. Običan pelin (Artemisia vulgaris) raste divlje uz žive ograde, plotove i puteve, ali se i gaji. Koriste se cvetne metlice s još zatvorenim pupoljcima. Pre cvetanja imaju prijatan miris i gorak ukus. Njima se začinjavaju jela od mesa, npr. nadev za pečenu gusku. Baštenski pelin (Artemisia abrotanum) ima romantičan miris, koji podseća na limun. U kulinarstvu se koristi jednako kao i običan pelin.

 

Pelin je vrlo gorkog ukusa. Izvanredno je sredstvo za čišćenje krvi i jačanje želuca. Upotrebljava se u lečenju loše probave, nadimanja, slabog apetita, podrigavanja, žgaravice, glista, bolesti jetre, slezine, bubrega, žutice, groznice, grušanja krvi, mokraćnog mehura, vodene bolesti i osipa. Osim toga, mnoga lekovita svojstva pelina povoljno utiču na celokupni organizam.