Toggle Navigation

 

Žalfija

Žalfija, (kadulja, kuš) je rod jednogodišnjih i trajnih biljaka, poližbunova iz porodice usnatica (Lamiaceae ili Labiateae). Naraste do 60 cm. Stabljika je četvorougaona, zelena sa sitnim dlačicama. Nakon druge godine je drvenasta. Cvet je obično ljubičastoplav. List je debeo, dlakav, s naglašenim žilama s donje strane. Rod obuhvata oko 500 vrsta.

Latinski: Salvia officinalis

Engleski: sage

Francuski: sauge

 Nemački: Salbei

Italijanski: salvia

Istorijat

“ Kako može da ostari čovek koji ima žalfiju u bašti” i“ Ko pije čaj od žalfije taj od bolesti umreti neće” samo su neke od izreka koje govore u prilog ovoj božanstvenoj biljci. Ime Salvia dolazi od latinskog salvere, što znači biti dobrog zdravlja, izlečiti spasiti. Za Rimljane je bila sveta biljka, koja se skupljala za velike svečanosti. Bila je veoma cenjena i kasnije u Kini, tako da su holandski trgovci u 17. veku dobijali za jedan sanduk žalfije po tri sanduka čaja.

Opis začina

Za začin se koristi svež ili osušen list. Osušeni list koristi se ceo, usitnjen ili mleven. Cvet se koristi manje. Miris je intenzivani sladak, a ukus joj je prijatan, gorak i opor.

Upotreba u kulinarstvu

Žalfija se najviše koristi u medicini, a manje u pripremanju hrane. Njome se začinjavaju riba i meso. Najbolje se slaže s masnim pečenjima, marinadama, sosovima i nadevima. Ali, žalfiju treba koristiti oprezno, kako ne bi nadjačalo ostale ukuse i mirise. Žalfijom se obično začinjavaju svinjetina, teletina,  patka, džigerica i kobasica. U Dalmaciji njome začinjavaju dinstanu junetinu i ribu (pastrmku). Italijani izuzetno vole žalfiju i neka od svojih najpoznatijih jela začinjavaju njome: piccata, saltimbocca, osso bucco, paupiettes, minestrone i pirinač. Žalfijin med je veoma aromatičan i njime se obično zaslađuju biljni čajevi i alkoholna pića.

 

Ostalo

Žalfija pomaže varenju masne i slatke hrane. Deluje antiseptično i antigljivično. Čaj ublažava prehladu i kašalj.