Pored živopisnih prirodnih lepota, rajskih plaža, predivnog mora i važnih istorijskih zaostavština, mnogobrojni turisti iz Srbije koji će za ovogodišnji odmor izabrati letovanje u Grčkoj imaće priliku da iskuse još jednu od blagodeti ove zemlje – vrhunsku nacionalnu kuhinju. Posebni doživljaj pružiće im istraživanje prvo očiglednih, a onda i onih tananih sličnosti i razlika između srpske i grčke trpeze.
 

Zbog pogodnog geografskog položaja i blage sredozemne klime, ali pre svega zahvaljujući visokokvalitetnoj hrani na koju povoljno utiču takvi prirodni faktori, prosečan životni vek stanovnika Grčke iznosi cak 79, 5 godina, što je najduže u regionu jugoistočne Evrope. U zemlji maslina i vina vlada klasična mediteranska kuhinja zasnovana na eliksiru dugovečnosti, maslinovom ulju, čiji je ova zemlja i vodeći proizvodač, kao i na svežem povrću, voću i plodovima mora. Zdrava, a ukusna trpeza obiluje i sirevima, ribom i nemasnim mesom, najviše junetinom, jagnjetinom, piletinom i ćuretinom. Kako je teren Grčke pogodan za uzgajanje ovaca i koza, govedina i teletina jedu se mnogo ređe nego u srpskoj kuhinji.
 

U Srbiji se najviše koristi svinjetina, cak 80% više od drugih vrsta mesa. Takođe, brojna standardna jela kao što su čorbast pasulj, grašak, svadbarski kupus, sarma, razne vrste gulaša i paprikaša, nisu gotova dok im se ne doda jaka zaprška sačinjena od svinjske masti, brašna i aleve paprike.

 

U Vojvodini se mnogo koriste i domaće svinjske prerađevine kakve su kobasice i čvarci po kojima je Srbija jedinstvena na svetu, a čuveno sušeno meso priprema se tako što se drži na promaji i mrazu, a zatim nadimi radi ukusa i konzerviranja. U čitavoj zemlji konzumiraju se specijaliteti kao što su pršuta, slanina i suva rebra. Generalno, srpsku kuhinju karakteriše teška i masna hrana za razliku od grčke koja je prema vrsti namirnica i načinu pripreme daleko laganija. Letovanje u Grckoj  pogodovaće zdravstvenom stanju srpskih posetilaca, kako zbog slane vode i čistog vazduha, tako i zbog šake vitamina i zdravih masti koje će uneti kroz izbalansirane grčke obroke.
 

Zajednicko u navikama oba naroda jeste da se u toku dana konzumiraju tri glavna obroka – doručak, ručak i večera, među kojima je ručak najvažniji i najobilniji. Sastoji se od predjela, supe ili čorbe, glavnog jela i dezerta. Ipak, Srbi mnogo više polažu na segment koji se jede kašikom o čemu svedoče podaci da je u našoj zemlji do sredine 19. veka ručak pretežno bio čorbast, dok su se viljuške i noževi koristili samo za praznike kada se pripremalo pečenje. U obe zemlje ručak tradicionalno započinje aperitivom – u Grčkoj najčešće rakijom začinjenom anisom zvanom uzo (ouzo) ili još jačom rakijom tsipuro (tsipouro), dok je u Srbiji uobičajena nacionalna rakija šljivovica.

 

Glavno jelo koje je prisutno na jelovniku obe zemlje jeste musaka, preuzeta iz Turske. Srpska musaka, za razliku od grčke uglavnom spravljene od različitog povrća, plavog patlidžana ili tikvica, i mesa ili čak bakalara, pravi se od mlevenog svinjskog mesa i krompira. Uticaj turske kulinarske tradicije, osim kroz musaku, u srpskoj i grčkoj kuhinji prisutan je i kroz ćufte, pilav, umak caciki (tzatziki) i druge špecije. Omiljena originalno turska poslastica, baklava, odomaćeni je dezert u prijateljskim zemljama. Postoje neznatne razlike u nacinu pripreme, a osnovni oblik svuda prepoznajemo u posnoj jako zašećerenoj sočnoj piti sa tankim korama i filom od oraha koja će srpske turiste na letovanju u Grčkoj  podsećati na domaće praznične trpeze.

 

 

Neki od grčkih specijaliteta dobro su nam poznati, jer su sasvim prihvaćeni na srpskim trpezama. Čuveni feta sir rado se jede na ovim prostorima kao dodatak različitim pitama ili kao deo predjela koje se i u srpskoj i u grčkoj kuhinji popularno naziva „meze“. Na menijima u restoranima u Srbiji uvek se nalazi i tradicionalna sveža i lagana grčka salata, jednostavna i za pripremanje kod kuće, sačinjena od paradajza, krastavaca, paprike, luka, crnih maslina, komada fete, posutih sa mnogo hladno ceđenog masinovog ulja i suvim origanom. Osim toga, širom sveta, pa tako i u Srbiji, poznat je grčki giros (gyros) koji je najčešće deo ponude restorana brze hrane. Iako su na našim prostorima omiljena jela sa roštilja, pa se u tzv. „fast food“ radnjama najviše konzumiraju pljeskavice ili ćevapi tipično posluženi sa crnim lukom i kajmakom, giros im je za petama. Srbi će i na letovanju u Grčkoj,  kao i na svim prethodnim i budućim odmorima, uživati u specifičnoj kombinaciji začina otopljenih u ukusnim girosima kao prvom izboru ili možda jelu suvlaki (souvlaki), sastavljenom od ražnjica od jagnjeceg ili svinjskog mesa sa biljnim dodacima i pomfritom, radi promene.

 

Leto u Grčkoj biće odlična prilika za srpske turiste da se zavale u hlad mirisne masline u maloj taverni na obali mora i uz vino uživaju u neobičnim kombinacijama mnogobrojnih začina, poput bosiljka, peršuna, origana, ruzmarina, mirođije, timijana, šafrana ili cimeta, obilno zastupljenih u grčkoj kuhinji. Po povratku, karakteristične mediteranske obroke moći će da upoređuju sa aromama kontinentalne srpske kulinarske tradicije, uz reku, u debelom hladu hrasta.  

 

POGLEDAJTE JOŠ:

Musaka standard

Baklava sa višnjama