Toggle Navigation

 

Ishrana kod infekcije kandidom

Crevna kandidijaza je danas sve veći problem u razvijenom svetu i kod nas, pre svega zbog veće upotrebe visoko prerađene hrane, kao i namirnica kojima je dodat šećer. Uzrok je uglavnom gljivica Candida albicans, koja je normalno prisutna u digestivnom sistemu. U slučaju njenog preteranog gomilanja u crevima suština lečenja je dijetoterapija.

Ko oboleva? Ovaj zdravstveni problem najčešće se javlja kod osoba koje su preterano upotrebljavale antibiotike ili su koristile vrlo jake antibiotike, osoba sa oslabljenim imunitetom, onih koji su dobijali kortikosteroide ili boluju od dijabetesa, trudnica i osoba koje su se hranile slatkišima ili hranom koja sadrži puno kvasnica. Crevna kandidijaza manifestuje se povećanim gasovima u stomaku, mukom, gađenjem, čestim pretakanjem u crevima, prolivima, zatvorima, pojačanom željom za slatkim itd.
Terapija hranom i lekovima                                                                                      Dijeta protiv kandide se može koristiti samostalno, a ređe joj se dodaju i lekovi, tzv. antimikotici. Poboljšanje uvođenjem pravilne ishrane nastaje već posle nekoliko nedelja ali je neophodno nastaviti sa dijetom makar dva meseca i hranu koja je izbegavana uvoditi postepeno. Zabranjuje se upotreba šećera koji se dodaju namirnicama (beli šećer, smeđi šećer, fruktoza, med, melasa, manitol, sorbitol itd.), kao i svih zaslađenih namirnica i obroka (torte, kolači, slatkiši, deserti, gazirani napici sa šećerom, voćni sokovi sa dodatim šećerima i sladoled, osim ako nisu napravljeni sa zamenama za šećer - saharinom ili aspartamom). Dakle, deklaracije namirnica trebalo bi obavezno proveravati ukoliko nismo sigurni za sastojke.
Kako se hraniti
- Uzimanje jedne, eventualno dve sveže voćke dnevno (osim veoma slatkih vrsta voća, kao što su grožđe, lubenica i mango) je dozvoljeno.Treba isključiti suvo voće, zaslađene voćne sokove, konzervisano voće i dinju.
- Izbegavati namirnice od belog brašna (beli hleb i pecivo, torte, kolače, biskvite, testenine), beli pirinač i oljušteni krompir. Brašno od celog zrna pšenice, u umerenoj količini, se može unositi, kao i krompir sa ljuskom, smeđi ili integralni pirinač, integralne testenine i integralna peciva.
- Izbaciti hranu koja sadrži gljivice kao pekarski i pivski kvasac, pekarske proizvode sa kvascem, zrele i buđave sireve. Zaobiđite i pečurke i kikiriki.
- Ne treba izbegavati mlečne proizvode, osim ukoliko postoji alergija na njih. Jogurt i mlecni napici imaju prednost nad mlekom i sirevima. Izbegavati sirće, majonez, senf, dresinge za salatu, kečap, soja umak, kisele krastavce i ukiseljene proizvode.
- Ne konzumirati alkohol, a crnu kafu i jake čajeve svesti na minimum.
- Izbegavati antibiotike i lekove na bazi kortizona (ako je moguće) za vreme dijetoterapije.
- Povećati unos esencijalnih ulja, posebno omega-3 kiselina (riblja ulja, morske ribe: losos, skuša, tunjevina u ulju, sardine u ulju, itd.). Ukoliko se navedene namirnice ne koriste u dovoljnoj meri, treba uzeti suplemente tj. omega-3 kiseline u vidu kapsula.

Korisni dodaci ishrani
- Lactobacillus acidophilus (npr. probiotic capsule ), 1 do 2 dnevno posle doručka (i posle večere) svakog dana, najmanje 6 meseci.
- Laneno seme i ulje noćurka - 1 kafena kašičica ili 3 kapsule, dva puta dnevno.
- Vitamin A i C.
- Beli luk u vidu kapi ili tableta.
- Cink i magnezijum, npr. šumeća tableta jednom dnevno.

 

POGLEDAJTE JOŠ:

Odaberite dijetu

Magnezijum u ishrani