Nedovoljno poznata bolest

Glutenska enteropatija je hronična gastroenterološka autoimuna bolest koju karakteriše neotpornost organizma na glutene, belančevinu pšenice, ječma, raži i zobi. Javlja se kod genetski predodređenih pojedinaca čiji jelovnik sadrži gluten ili kao posledica infekcije ili stresa i traje do kraja života. Rezultat je oštećenje sluzokože tankog creva, smanjenje lučenja nekih hormona, otežano varenje bitnih nutritivnih sastojaka i razvoj bolesti opasnih po život.
Presudnu ulogu za nestanak simptoma bolesti ima bezglutenska dijeta, dok će sumnju na celijakiju, sa 80 posto tačnosti, otkloniti test krvi na antitela glutena, kao i tkivna transglutaminaza ili utvrđivanje genetske predispozicije. Za potpuno tačnu dijagnozu neophodna je biopsija sluzokože tankog creva.

Pravilna ishrana jedini lek
Bezglutenska ishrana je zapravo dijeta koja potpuno isključuje gluten, protein koji se nalazi u pšenici, raži, ječmu i zobi. Neophodno je da oboleli izbegavaju sve ove žitarice uključujući i brašno tih žitarica, kao i sve namirnice napravljene od brašna: hleb, testenine i razne vrste industrijske hrane.
Držanje stroge bezglutenske dijete može biti komplikovano zato što se gluten u industriji primenjuje kao dodatak za zgušnjavanje ili kao podloga za boje i arome koje se dodaju proizvodima široke potrošnje. Pored toga, gluten u namirnice može dospeti u toku proizvodnje ili pakovanja. Otežavajuća okolnost je i to što se gluten može nalaziti u aditivima, konzervansima i različitim stabilizatorima hrane. Često se koristi kao vezivno sredstvo u suhomesnatim proizvodma, konzumnom sladoledu ili sosovima. Može se takođe nalaziti u lekovima i nekim sredstvima za održavanje higijene usta. Iz tog razloga je najbolje da oboleli izbegavaju sve namirnice za koje nisu sigurni šta sadrže.

Bezglutenska dijeta
Uz striktnu bezglutensku dijetu stanje organizma potpuno se normalizuje. Za održavanje dijete neophodno je znati koja hrana u svom sastavu sadrži gluten, a koja ne jer se iz ishrane potpuno isključuju proizvodi koji sadrže i najmanje količine glutena. Namirnice specijalno proizvedene za bezglutensku ishranu bi trebalo da imaju natpis da ne sadrže gluten.
Od novembra 2005. godine, u zemljama EU gluten mora da se navede u spisku sastojaka. Priprema hrane nije komplikovana, ali zahteva promene ustaljenih navika. Zasniva se na dobroj informisanosti i izboru namirnica, kao i izvesnom oprezu prilikom pripreme i posluživanja. Sosove ćete zgušnjavati skrobnim brašnom ili krompirom, a skrobno, kukuruzno ili brašno od krompira dobro će vezivati i krokete. Kod pripreme jela od ribe možete upotrebiti čisto kukuruzno brašno. Povrće pripremajte bez zaprške s brašnom, što je ujedno i zdravije, a ukus pojedinog povrća naročito će doći do izražaja kada se pripremi samo na puteru. Pudinge možete praviti od kukuruznog ili pirinčanog griza umesto gustina. Bezglutenska dijeta nije nimalo štetna za organizam jer gluten kao protein nije esencijalan, a aminokiseline koje ga čine zamenljive su brojnim drugim prehrambenim izvorima, tako da ne morate biti lišeni nijednog važnog nutritivnog sastojka, ni vitamina ni minerala koji se ne mogu nadoknaditi drugom hranom.

Bezglutenske i glutenske vrste žitarica
Bez glutena: pirinač, kukuruz, soja, heljda, proso
Sa glutenom: pšenica, raž, ječam i ovas u svim pojavnim oblicima (npr. brašno, griz, pahuljice ...), kao i pšenične kaše, pšenične klice.

POGLEDAJTE JOŠ:

Kuvanje bez glutena

Život bez glutena

Pravilna ishrana - osnov dobrog zdravlja