Toggle Navigation

 

Šta je to test intolerancije na hranu?

Verovatno vas zanima šta sve možete učiniti kako biste poboljšali kvalitet svog života, ojačali imunitet i otklonili hronične probleme kao što su umor, nemotivisanost, glavobolja ili poremećaji varenja. Mi vam savetujemo da uradite test intolerancije na hranu

Hrana je gorivo koje pokreće ljudski organizam. Ona je neophodna za rast, razvoj, izgradnju i, ako se pravilno hranimo, za dobro zdravlje. Pravilna ishrana znači i to da se hranimo na odgovarajući način, primereno polu, starosti, dnevnim aktivnostima i zdravstvenom stanju. Međutim, danas nije lako odoleti novim ukusima, brzim obrocima koji štede vreme, kao i sveukupnom životnom stilu koji se ogleda i u ishrani, a koji u korak prati ubrzane tokove civilizacije. Da li znamo šta se događa u našem organizmu kada jedemo uobičajenu hranu, pa čak i kada konzumiramo namirnice koje su hranljive i visokog kvaliteta? Da li smo, s druge strane, sigurni kako se uzgajaju biljke i životinje, koliko pesticida ili lekova je iskorišćeno da bi neka namirnica, koja do skoro nije bila dostupna u podneblju u kojem živimo, bila na trpezi u svako doba i u izobilju? Zašto neke namirnice, koje su nutritivno veoma vredne, ugrožavaju imunološki sistem? Neke odgovore znamo, nešto pretpostavljamo, ali prava istina stupa na videlo tek kada disbalans kojem je naš organizam konstantno izložen, proizvede zabrinjavajuće simptome kojima nam telo daje signale da mu nisu baš sve namirnice po volji.

Alergija ili intolerancija na hranu?
Ako se često žalite na neke od problema kao što su glavobolja, vrtoglavica, suv kašalj, nadutost, grčevi u stomaku, mučnina ili imate druge probleme sa varenjem, ako često patite od ekcema, dermatitisa ili sličnih problema sa kožom, a ništa od prepisanih lekova vam nije pomoglo, pokušajte da problem rešite na drugačiji način; putem ishrane. Naučna istraživanja su potvrdila da se kod veoma visokog procenta hroničnih bolesnika - preko sedamdeset posto, nakon što po uputstvima svog lekara i nutricioniste promene način ishrane, zdravstveno stanje bitno poboljša.
Epidemiološke studije pokazuju da se sve više ljudi na svetu suočava sa problemom hiperosetljivosti na hranu. Evropska akademija za alergologiju i kliničku imunologiju klasifikovala je svaku reakciju organizma na hranu kao hiperosetljivost, pri čemu se sve netoksične reakcije na hranu dele na alergije i intolerancije. Naime, kada su u pitanju dobro poznate alergije na hranu (npr. jagode, orasi, kikiriki, školjke, morski plodovi), radi se o prejakom imunološkom odgovoru organizma, uzrokovanom interakcijom proteinske komponente iz hrane i imunološkog sistema. U slučaju prave alergije na hranu, prisutna su tzv. ‚‚brza" IgE antitela. Međutim, ako imunološka reakcija izostane, tada govorimo o nealergijskoj preosetljivosti na hranu, piće ili aditive u hrani čiji je uzrok nedostatak nekog specifičnog enzima (npr. laktaza) koji je potreban za varenje ili, pak, kao patološka reakcija na neke prirodne sastojke u namirnici. Često problem predstavljaju veštački aditivi, boje, konzervansi, emulgatori, poboljšivači ukusa...
Iako je nealergijsku preosetljivost, intoleranciju, relativno teško otkriti, jer u njoj učestvuju tzv. ‚‚spora" IgG antitela, danas su dostupni dijagnostički testovi koji će pokazati koje namirnice možete konzumirati bez negativnog uticaja na zdravlje, a koje bi trebalo da izbegavate.

Koje namirnice najčešće smetaju?
Najpoznatija intolerancija je ona uzrokovana nedostatkom laktaze, koja onemogućava varenje laktoze u mleku ili drugim mlečnim proizvodima. Kod celijakije se radi o intoleranciji glutena, a rezultat je oštećenje resica tankog creva, što smanjuje sposobnost apsorpcije vode i hrane.
Kada je u pitanju prirodni sastojak hrane koji izaziva probleme, najčešći je salicilat koji se nalazi u jagodama, jabukama, agrumima, paradajzu i vinu. Drugi čest sastojak koji može predstavljati okidač su amini koji se nalaze u čokoladi, siru, bananama, avokadu... Čak i količina i kombinacija namirnica koja daje reakciju, nije uvek ista, pa je zato i interesantno to što testovi intolerancije na hranu kao rezultat daju spisak namirnica, a ne jednu ili dve, kao što je slučaj kod alergija.

Šta kada dobijete rezultate testa?
Rezultat testa intolerancije na hranu koji se dobije vađenjem krvi, najčešće je gotov za 7 dana. Rezultati testa svrstavaju namirnice u različite kategorije formirane u zavisnosti od stepena intolerancije. U nekim laboratorijama testovi se rade i na više od 100 namirnica, a najčešće se kao rezultat testa dobija preosetljivost na kravlje mleko, jaja, badem, ječam, pšenicu, pirinač, raž, soju, kvasac, kikiriki.

Lečenje dijetom
Lečenje se sprovodi u nekoliko faza, svaka u trajanju od po 4-6 nedelja. Na početku se primenjuje dijeta, izmenjen način ishrane, koja podrazumeva izbacivanje svih namirnica kod kojih je utvrđen bilo koji stepen intolerancije. Nakon ove, najčešće četvoronedeljne faze, preporučuje se trajno izbegavanje samo onih namirnica koje su pokazale veoma visok stepen intolerancije i nakon čega se pokazalo vidno poboljšanje. Jedna od uobičajenih nuspojava promene načina ishrane je učestalo mokrenje, pre svega zato što bubrezi konačno mogu u potpunosti da eliminišu višak tečnosti iz organizma, a osim toga, poboljšava se metabolizam, što rezultuje i smanjivanjem otoka i telesne mase.
Glavni dobitak ovakvog načina lečenja je što, nakon što se organizam oslobodi štetnih imunokompleksa, imunološki sistem postaje snažniji i spremniji da se odupre kako uobičajenim pretnjama kao što su virusi i stres, tako i opasnim mutacijama ćelija koje mogu dovesti do malignih oboljenja. Više od polovine pacijenata prvo poboljšanje oseća već nakon mesec dana.

Oprez, savetujte se sa lekarom!
Kao i kod svih novina u medicini - tradicionalnoj ili alternativnoj - i ovde je neophodno biti obazriv. Postoji opravdana bojazan od strane sturčnjaka, da se ukidanjem pojedinih grupa hrane organizmu može uskratiti više nego što je u skladu sa njegovim potrebama, pa je u tom slučaju korist manja od potencijalne štete.
Prilikom sprovođenja ovakvog načina lečenja, veoma važno voditi računa o zdravstvenom stanju pacijenta, načinu života, telesnoj masi, naslednim bolestima, pa čak i zanimanju, jer organizmu mora biti zagarantovan svakodnevni dotok energije iz hrane, a ako je u pitanju izbacivanje vrlo velikog broja namirnica, može doći i do nekih novih, neočekivanih posledica po zdravlje, zato što neki nutrijenti moraju da se unose svakodnevno, s obzirom na to da u organizmu ne postoje njihove rezerve. Zato je vrlo bitna i konsultacija sa lekarom i nutricionistom koji će napraviti plan ishrane kako bi sve hranljive materije: belančevine, masti, ugljeni hidrati, kao i vitamini, minerali i oligoelementi, bili zastupljeni u dovoljnoj meri.

Verovali ili ne, rezultati studija u kojima je analizirana krv uzeta iz pupčane vrpce, pokazuju da aktivacija i razvoj intolerancije nastaju dok smo još u materici, a pojačavaju se tokom detinjstva, dok sazrevaju organi za varenje i razvija imunitet.

 

POGLEDAJTE JOŠ:

Hranom protiv PMS-a

Ishrana kod psorijaze