> Unosite li hranom dovoljno selena?


Unosite li hranom dovoljno selena?


VAŽNOST SELENA U ZDRAVLJU I BOLESTI potiče od njegove uloge kao sastavnog dela antioksidacionog sistema humanog organizama. Nedostatak kod čoveka je redak, a javlja se u oblastima čije zemljište ne sadrži selen, kod osoba na restriktivnim dijetama i kod bolesnika na totalnoj pareneteralnoj ishrani.


Selen štiti organizam od štetnog dejstva slobodnih radikala. Osim toga, u metabolizmu hormona štitaste žlezde selen ima važnu ulogu pa je neophodno da postoji optimalan unos joda i selena, jer nedostatak selena može još više da pogorša deficit joda. Mešovitom i uravnoteženom ishranom dnevni unos selena je 70-100 mikrograma. Bogati prirodni izvori su: meso, riba, žitarice i mlečni proizvodi. Sadržaj selena u povrću ili voću zavisi od zemljišta na kojem se ono gaji.
Količina selena u voću i povrću obično je manja od 0,1mikrograma jestivog dela. Definisanje i određivanje preporučenog dnevnog unosa za odrasle koji bi, po definiciji, trebalo da zadovolji potrebe 97- 98% zdravog stanovništva svih starosti i pola nije jednostavno. Istraživanja pokazuju da postoje određeni mehanizmi u čovečjem organizmu koji omogućavaju održanje normalnog nivoa i bilansa selena i pored velikih varijacija u dnevnom unosu. Preporučeni dnevni unos selena definisan je na osnovu količine selena potrebne za maksimalnu aktivnost enzima glutation peroksidaze u krvnoj plazmi. Područja siromašna u selenu: široki pojas od jugozapada do severoistoka Kine, Novi Zeland, centralni delovi SAD i kod nas sliv reka Timok, Morava, Kolubara i deo Vojvodine. Klinički ustanovljen nedostatak selena kod ljudi je izuzetno redak. Simptomi su: promena boje noktiju, mišićna slabost i kardiomiopatija (proširenje komora i povećanje volumena srca koje prati gubljenje elastičnosti mišićnih vlakana i stvaranje ožiljaka).
Elementarni selen nije otrovan, ali jesu njegova jedinjenja koja su po biohemijskom/fi ziološkom dejstvu slična arsenu pa povećan unos selena može da izazove toksičnost. Toksičnost selena se javlja kada je dnevni unos 4-5 mg. Uzana je granica između terapijske i toksične doze, tako da se ne preporučuje dnevni unos iznad 150 mikrograma. Prekomeran unos može da izazove gubitak kose, noktiju, zuba, malaksalost, mučninu, povraćanje, metalni ukus, perifernu neuropatiju itd.
 




> pogledajte još iz enciklopedije