Osim umornih, crvenih i osetljivih očiju, najčešći problem sa kojim se srećemo, a koji je često veran pratilac starenja, jeste tzv. makularna degeneracija oka (degeneracija žute mrlje u središtu mrežnjače) koju karakteriše istrošenost dela oka koji je odgovoran za centralnu vidnu oštrinu i predstavlja jedan od najčešćih uzroka slepila među starijim osobama.
Pored nje, sve češće, čak i kod mlađih osoba, javljaju se katarakta i glaukom, kao i oštećenja nastala zbog nedovoljne zaštite očiju od sve jačeg UV zračenja u letnjem periodu.
Koji su to onda elementi koji mogu sprečiti li bar usporiti razvoj bolesti očiju, a koji su nam svakodnevno dostupni?

Vitamin A

Vitamin A igra vrlo važnu ulogu za održavanje dobrog vida, posebno noću. Vitamin A je zaslužan za zdravlje mrežnjače i pomaže u održavanju integriteta kože i sluznice membrane koje funkcionišu kao barijera za bakterije i viruse.
Izvor vitamina A je beta karoten koji se nalazi u povrću kao što su šargarepa, bundeva, paprika, ali treba znati da je telu neophodna masnoća i dovoljan nivo cinka i gvožđa kako bi se beta karoten pretvorio u vitamin A koji će organizam iskoristiti.

Vitamin C

Vitamin C, poznat antioksidans koji je glavni borac protiv slobodnih radikala, kako u celom telu, tako i u sočivima, održava oblik rožnjače, jača kapilare i sprečava razvoj katarakte, te se unosom svežeg voća i povrća smanjuje rizik od nastanka većine poremećaja oka.

Kompleks B vitamina

Ćelije retinalnih receptora sve poruke do mozga šalju preko živaca za čiju je dobru funkciju neophodan dovoljan unos kompleksa B vitamina (naročito B6, B12 i folna kiselina), kao i magnezijuma koji je odgovoran za održavanje protoka krvi do očiju i mozga.

Omega-3 masne kiseline

Veoma važnu ulogu imaju i karotenoidi nešto manje poznatog naziva ali zato, na sreću, vrlo rasprostranjenog na trpezama onih koji vode računa o pravilnoj ishrani. To su lutein i zeaksantin koji se nalaze u zelenom, lisnatom povrću, spanaću, blitvi, brokoliju, kelju, prokelju... Ova dva elementa štite središnji deo mrežnjače, makulu, od plave i ultraljubičaste svetlosti, smanjuju neprijatan osećaj ili bol u očima koji nastaju zbog blještanja, jakih kontrasta i popravljaju vizuelni domet oka. Zato, što češće uživajte u svežim salatama i barenom povrću, neka oni budu sastavni deo vašeg dnevnog menija.

Zaštitni efekat koji unos omega-3 masnih kiselina, poput alfa-linolenske kiseline (ALA), eikozapentaenoične kiseline (EPA) i dokosaheksaenoične kiseline (DHA), definitivno je dokazan kada se pokazalo da osobe kod kojih je uznapredovala makularna degeneracija oka, ne konzumiraju u dovoljnoj meri ribu i morske plodove. Ključna masna kiselina koja je dominantna gradivna struktura mozga i mrežnice oka je DHA. Nje najviše ima u algama, ribama hladnih mora kao što su tuna, skuša, losos, sardine, a njihov pojačan unos se preporučuje i kod suvih očiju.
Šargarepa je verovatno najpoznatija namirnica koja štiti vid. Samo pola šoljice kuvane šargarepe sadrži čak četiri puta preporučen dnevni unos vitamina A.
S druge strane, namirnice koje sadrže antocijan, kao što su bobičasto voće, borovnice i kupine, mogu poboljšati vaš noćni vid. Čaša svežih borovnica ili šaka suvih, džem ili pirodni sok od borovnica sa malo limuna i šećera biće od velikih koristi za zdravlje vaših očiju.
Umesto popularnih gaziranih napitaka počastite se sokom od pomorandže, grejpfruta, šargarepe ili borovnice u koji ćete dodati kašičicu ribljeg ulja.

POGLEDAJTE JOŠ:

Ishrana kod psorijaze

Bobičasto voće

Šargarepa za bolju koncentraciju