Toggle Navigation

 

Post – potreba ili tradicija

Post je proces pri kojem se dosledno, sistematično i dobrovoljno odričemo hrane, sve dok telo poseduje hranljive rezerve potrebne za normalno funkcionisanje organizma. Čovek se gotovo uvek služio postom kao efikasnim sredstvom za detoksikaciju, očuvanje zdravlja i lečenje. Smatralo se da post pridonosi većim misaonim sposobnostima, smirenosti uma, da daje osećaj blagostanja koji se teško postiže bilo kakvim drugim tradicionalnim medicinskim metodom.

Post nekada
Svi veliki mudraci su postili od - Lao Cea do Pitagore i Hipokrata, a njegove pozitivne strane poznavale su i stare civilizacije: Asirci, Vavilonci, Kinezi, Grci, Palestinci i Rimljani, Indijci, Egipćani i drugi.
Tragovi posta datiraju iz XV veka pre nove ere u doba starog Egipta. Na temeljima iskaza grčkog pisca Herodota, stari Egipćani su za očuvanje zdravlja i mladosti postili jednom mesečno. Da su i Grci postili, nalazimo u dokumentima iz VI veka p.n.e. Pitagora i njegovi učenici su verovali da postom šire svoje vidokruge i sposobnost razmišljanja. U kontekstu posta spominju se i Platon i Sokrat, koji su izvodili redovne desetodnevne postove, iz istih razloga kao i Pitagora. Sa Tibeta datira i knjiga iz IV v.p.n.e. pod nazivom Osnovna načela medicinske nauke, koja sadrži posebno poglavlje o lečenju hranom i postom.
Čak je otac naučne medicine Hipokrat (460.-375.p.n.e.) u slobodnom prevodu ovako nekako rekao: Glad je majka zdravlja, a preterana sitost izvor raznih bolesti. Čovek doktora nosi u sebi, treba mu samo pomoć pri delovanju. Ukoliko telo nije očišćeno, što više ga hraniš, više mu štete nanosiš.
Ako preskočimo nekoliko vekova u vremeplovu posta, zaustavićemo se u XVI veku. Švajcarski lekar, Paracelzus, post je smatrao najvećim lekom, dok je dr.Hofman u XVII veku napisao i knjigu na temu o izvanrednim rezultatima posta kod bolesti. Dr. Von Siland se o postu izjasnio kao o terapiji na najvišem nivou, a dr. Adolf Majer post navodi kao najefikasnije sredstvo za korigovanje bolesnog stanja. Dr. Miler piše o postu kao jedinoj prirodnoj metodi evolucije kroz koju se organizam može sistematski očistiti i resetovati do fiziološke normale.
I moderna nauka uveliko prepoznaje i koristi dobrobiti posta pri lečenju mnogih bolestipa su na tu temu iznikli brojni naučni radovi ( na Univerzitetu Harvard, Rokfeler, Karnegi Insitutu...)

Značenje posta u religiji
Uz nauku, postom se oduvek bavila i religija. Tako se i u Bibliji na više mesta spominje i preporučuje post. Sam Isus je četrdeset dana postio kako bi se pripremio za svoju misiju. U spomen tome hrišćani se pripremaju za Uskrs upravo postom. I pravoslavcima i katolicima vera nalaže post, koji se po dužini trajanja deli na jednodnevne, višednevne i višenedeljne. Post je duhovnog i telesnog karaktera. Kod Jevreja post predstavlja potpuno suzdržavanje od hrane i pića, uključujući i vodu. Islamski post spada u jednu od temeljnih islamskih verskih dužnosti svakog punoletnog muslimana i muslimanke. Traži potpuno suzdržavanje od jela, dozvoljenog pića, čak i intimnog odnosa pre zore do zalaska sunca.

Post danas
Danas se post, uz onaj individualni u kućnom režimu, vrši i u brojnim klinikama širom sveta i obuhvata niz koraka. U pozitivne učinke posta navode se:
1. prirodna detoksikacija
2. razgrađivanje energetskih rezervi
3. mogućnost ranog lečenja bolesti 
4. uspešno lečenje bolesti metabolizma čiji je izvor u lošoj ishrani 
5. pomaže pri očuvanju telesnih i umnih sposobnosti 
6. pomaže pri mršavljenju i podmlađivanju (koža postaje glatka i sjajna) 
7. opšta dobrobit za organizam
Postoji mnogo vrsta postova, ali se o svakom koji traje duže od 10 dana valja savetovati i sprovoditi pod nadzorom lekara. Post se ne preporučuje u trudnoći, kod nekih hroničnih bolesti (astma, šećerna bolest, karcinom), zaraznih bolesti ( žutica, tuberkuloza, meningitis), kao i kod oslabljenog i iscrpljenog organizma.
Pri postu valja poštovati temeljna načela, pri kojem je postepeno uvođenje u post sa odgovarajućim koracima, kao i postepen povratak na normalan režim ishrane od presudnog značaja.

Operacija bez skalpela?
Često se zbog svojih blagotvornih učinaka post spominje kao operacija bez skalpela. S njim je kao i sa drugim stvarima. Imati dobra uputstva, uvažavati mere opreznosti, pridržavati se svih principa i koraka, pronaći odgovarajući način uz jasno postavljene ciljeve i rezultat će vas iznenaditi.
Ne zaboravite da je važno da postite pametno i u svoju korist!

 

POGLEDAJTE JOŠ:

Riba u sosu

Posna salata od haringe

Želja za hranom - zašto jedemo i kad nismo gladni