Toggle Navigation

 

Luk (Allium cepa)

Luk spada u red povrća koje ima najširu primenu od svog poznatog povrća. Široka miu je upotreba u kuhinjama sveta ali i u narodnoj medicini kao veoma delotvoran lek za mnoga oboljenja.

Familija: Amaryllidaceae

\r

Latinski naziv: Allium cepa

\r

 

\r

Poreklo

\r

Luk spada među najstarije povrtarske kulture i od davnina se upotrebljava za prehranu ljudi. Miris mu je aromatičan, a ukus snažan, manje ili više ljut. Ukus luka zavisi od klime u kojoj raste - što je blaža klima, to je luk slađi. Luk potiče iz Azije i Bliskog Istoka, a uzgaja se preko 5000 godina. Egipćani su naročito cenili vrednost luka tako što su njime plaćali radnike koji su gradili piramide, dok su faraoni (npr. Tutankamon) stavljali luk u grobnice da im posluži u zagrobnom životu. U Indiji se još u 6. veku luk, osim u kuhinji, koristio i za lečenje. Popularnost luka održala se i kod starih Grka i Rimljana, a naročito su ga koristili siromašni slojevi ljudi kao dodatak svojim jednostavnim jelima. U srednjem veku bio je nezamenljivo povrće u mnogim evropskim zemljama, pa se čak posluživao kao deo zdravog doručka. Kristofor Kolumbo je luk odneo na američki kontinent.

\r

 

\r

Lekovitost

\r

Naročito  jak miris luku daju supstance bogate sumporom, koje su jednako odgovorne i za njegova lekovita svojstva. Uz to, luk je bogat i hromom, mineralom u tragovima koji pomaže u staničnoj reakciji sa inzulinom, zatim vitaminom C i brojnim flavonoidima, naročito quercitinom.

\r

Specifičan ljuti ukus i miris luka posledica su eteričnih ulja. Svojim sastojcima luk pojačava apetit i pospešuje probavljanje hrane. Veći unos luka u organizam smanjuje novo glukoze u krvi. U tom procesu pomoćni element je i prisustvo hroma u luku, koji pomaže stanicama da pravilno reaguju na oslobođeni inzulin. Istraživanja kod dijabetičara pokazala su da hrom može smanjiti brzo podizanje šećera u krvi, povećati tolerantnost stanica na glukozu, smanjiti nivo inzulina, te smanjiti holesterol i trigliceride. Jedna šoljica svežeg luka (oko 250 g) sadrži skoro 20% dnevnih potreba za ovim mineralom.

\r

 

\r

Priprema jela s lukom

\r

Iako veliki broj ljudi voli koristiti luk kod pripreme raznih jela, mnogima njegovo seckanje i naviranje suza na oči predstavljaju problem. Zato luk pre seckanja stavite u frižider na sat vremena, a onda ga stojećki režite oštrim nožem. Odaberite dasku za sečenje na kojoj ćete rezati isključivo luk, kako druge namirnice3 ne bi poprimile njegov prodoran miris. Sveži luk možete seckati na prstenove, ploške ili sitno naseckane kockice. Crni  luk, dostupan gotovo cele godine, zadržava dugo svoj ukus, pa se najčešće koristi kod pripreme jela sa dužom termičkom obradom, kao što su variva, dinstana povrtna i mesna jela, supe i umaci. Izvrstan je i kao nadev u španskim i francuskim pitama od mekog ili lisnatog testa, a služi i kao deo nadeva u italijanskim pogačama od maslina.