Toggle Navigation

 

Šta jesti u vrelim letnjim danima

Od letnjih vrućina se možemo odbraniti na dva jednostavna načina; pobeći u debelu hladovinu ili zaroniti u hladnu vodu bazena, reke ili još bolje mora. Ali šta jesti i kako se hraniti kad zvezda zapeče? Da li odabrati sladoled, hladnu lubenicu ili dinju, brzo spremljenu salatu i meso sa roštilja ili možda topao čaj i supicu?

Zapitamo li se ponekad, kako vrele letnje dane preživljavaju oni kod kojih je leto stalno, gde temperatura retko padne ispod 25*C? Dok se mi razgolicujemo i skidamo do granice dobrog ukusa, ukljucujemo klima uredaje ili otvaramo sve prozore i vrata u stanu ne bi li napravili promaju (koja je uzgred budi receno postala arhetipski neprijatelj balkanskih naroda, narocito srpskog), vecina africkih plemena se protiv vrucine bore pokriveni crnom odecom i turbanima iz kojih se samo naziru oci. Za osveženje piju caj od mente. Priprema ovog caja je vrlo jednostavna: prvo se lagani zeleni caj pomeša sa sirupom od vode i puno šecera, prelije se u cašu punu listica mente i naravno pije se vruc, vruc. Podaci govore da vrela tecnost izaziva proširenje krvih sudova, koji na taj nacin izbacuju toplinu putem kože. Kad popijemo vreli caj oseticemo navalu topline, ali cim se preznojimo osecamo se svežije (a konzumiranje hladne tecnosti nije baš poželjno za želudac s obzirom da je njegova temperatura nezavisno da li je leto ili zima 37*C).
\rA šta o ishrani u vrelim letnjim danima kaže makrobiotika odnosno kineska tradicionalna medicina? Nemoguce je poštovati sve njihove savete, prosto zato što živimo na sasvim drugacijem klimatskom podneblju i koristimo drugacije namirnice, ali vec sama njihova podela na hranu koja hladi i hranu koja greje je dovoljno da zakljucimo da to nije moderna izmišljotina zapadnjackih nutricionista i novinara. Prema nacelima makrobiotike namirnice se dele na Yin i Yang. Ove prve uglavnom rastu i sazrevaju u prolece i leto, vrlo su mirisne i imaju osvežavajuci efekt na organizam. Yin žitarice su proso i jecam. Tradicionalna kineska medicina namirnice deli prema 5 elemenata. Vrlo tople i tople namirnice greju telo i preporucuju se u hladnijim godišnjim dobima. Najbrojniju grupu cine neutralne namirnice, vecina žitarica, mahunarki, mesa i povrca. Hladne namirnice, koje nas mogu zaštititi od letnjih vrucina su paradajz, krastavci i jogurt, a u one vrlo hladne spadaju spanac, salata ili cvekla. Namirnice koje se savetuju u letnjoj ishrani su caj od žutih hrizantema (možete ga naci u prodavnicama zdrave hrane), cili kao prirodno sredstvo za dezinfekciju probavnih organa, menta i dumbir. Kineska medicina hranu koja greje i hladi povezuje sa ukusom koji ostavlja u ustima i stomaku. Tako su osvežavajuce namirnice one koje ne razvijaju želudacnu kiselinu, odnosno namirnice koje imaju gorak ili sladak ukus.
\rAko nam se pak uporedivanje sa africkim kulturama ili kineskim ucenjem cini nemogucim, možda je najjednostavnije da poslušate sami sebe. Možete zaobilaziti kuhinju u širokom luku, ne paliti šporet ili rernu, provoditi vreme na terasi ili na plaži, izigravati gosta a ne domacina (najbolja je hrana koju vam neko drugi pripremi), ali uvek slušajte svoje želje i udovoljavajte im. One ce vas u vecini slucajeva dovesti do velike kriške lubenice ili dinje, hladne kafe, supe ili jogurta, osvežavajuce salate od povrca, a nece vam biti mrska ni hladna breskva, kajsija ili šljiva. Uvece ce vam se prijesti meso sa roštilja ili brzo spremljena testenina, a možete zgrešiti sa frapeom, sladoledom, hladnim pivom ili cašom vina. Kad bolje pogledate vaše instiktivno hranjenje po ovim vrucinama, ne razlikuje se mnogo od onoga što savetuju nutricionisti. Zato uživajte u letu i jedite samo ono što prija vašoj duši i telu i ne zaboravite da pijete puno puno tecnosti, narocito vode (a da li ce tecnost biti topla ili hladna odlucite sami).
\r