Toggle Navigation

 

Stres i relaksacija

Da li znate nekoga ko u ovom vremenu globalizacije, tranzicije i svetske ekonomske krize nije izložen stresnim situacijama? Većina ljudi opterećena je raznim oblicima odgovornosti na poslu, u kući, porodici ili u društvu. U tom smislu nas današnji način života jednostavno primorava da ovladamo makar i najjednostavnijim tehnikama kontrole stresa.

Prema savremenoj definiciji o stresu kao socijalnoj kategoriji stres je psihička i fizička reakcija na sve veće zahteve savremenog načina života. Istraživanja pokazuju da je većina ljudi izložena bar jednom stresnom događaju tokom godine. Ne treba zaboraviti da mozak kontroliše naš emotivni odgovor na alarmne signale koje primamo iz spoljne sredine preko svojih prijemnih releja tj. receptora. Čovek veoma burno reaguje na draži iz svoje spoljne sredine, a sentenca bori se ili umri (fight of fly) možda i najbolje opisuje kako i koliko burno regujemo u svakodnevnom životu. Neposredno po prijemu spoljnih draži mozak aktivira periferne organe koji oslobađaju hormone i druge hemijski aktivne materije. Tako se dobija „pogonsko gorivo“ kao odgovor na spoljnu draž, čime se definiše stresni odgovor organizma. Onog trenutka kada je „opasnost“ prestala organizam se vraća u pasivno stanje ili stanje relaksacije. Na nesreću, savremeni način života sve duže održava naš sistem budnosti u stanju prolongiranog alarma, pa se tokom dana faza relaksacije sve ređe i ređe javlja. Zbog čega je kontrola stresa i stresnog odgovora toliko bitna? Pre svega zbog toga što samokontrolom stresa obezbeđujemo “resetovanje” moždanog alarmnog sistema. Nivo samokontrole u stresnim situacijama je za svaku osobu jedinstven i specifičan i zavisi od niza faktora. Čini se da je osim genetske predispozicije u autoregulaciji stresa važan nivo inteligencije obrazovanja, kulture i socijalne pripadnosti pojedinca. Bez autoregulacije stresa naše telo nalazi se u stanju permanentne pripravnosti. Vremenom, visok nivo budnosti tela dovodi do niza problema, koji u krajnjem obliku mogu da dovedu i do nastanka bolesti. Zbog toga ne čekajte da strah od sutrašnjice izmeni vaše zdravlje, odnose u porodici i opšti kvalitet života. Posvetite se samokontroli stresa i postojećim tradicionalnim tehnikama stres menadžmenta sprečite najgore.
Prvi korak u oslobađanju od stresa je odluka za ozbiljnom promenom stila života. Već sledeći korak u tom procesu je identifikacija stresnog okidača. Neki uzroci za stresnu reakciju su veoma jasni i dobro poznati, kao na primer pritisak na poslu, međuljudski odnosi, finansijska situacija. Međutim, svakodnevni zahtevi sredine u kojoj živimo u velikoj meri doprinose podizanju nivoa stresa na viši nivo. Događaji koji nas izvode iz psihofizicke ravnoteže mogu biti i pozitivni i negativni. Sklapanje braka, formiranje porodice, unapređenje na poslu ili kupovina nove kuće tokom iste godine može biti veoma stresna. Iako negativni događaji provociraju burne i eruptivno negativne emocije, budite sigurni da pozitivne promene u vašem životu takođe predstavljaju stres. Stres ne može u potpunosti nestati iz vašeg života, a tehnikom kontrole stresa takođe ne možete ovladati preko noći. Međutim, upornom vežbom možete naučiti kako da kontrolišete vaš dnevni nivo stresa i time povećate vašu sposobnost u borbi sa životnim izazovima.
TIPOVI RELAKSACIONIH TEHNIKA
Zdravstveni radnici tradicionalne, alternativne ili zvanične-moderne medicine mogu vas osposobiti za primenu raznih relaksacionih tehnika. Ali ako volite samostalnost i individualnost možete razviti i sopsvenu relaksacionu tehniku, po svom nahođenju. U principu, relaksacione tehnike baziraju se na fokusiranju pažnje na nešto umirujuće čime povećavamo pažnju na spoznaju sopstvenog tela. Pri tome nije važno koju tehniku koristimo već da je koristimo redovno i u kontinuitetu. Na taj način povećavamo relaksacioni efekat i njegovo antistresno dejstvo.
Do sada postoje sledeće priznate relaksacione tehnike:
• PROGRESIVNA MIšIĆNA RELAKSACIJA. Kod ove tehnike pokušavate da polako podižete i opuštate tonus pojedinih mišićnih grupa. To olakšava fokusiranje na pojedine mišićne grupe pri čemu pojačavate osećaj njihove fizičke čulnosti. Varijacija ove tehnike podrazumeva start na mišićima stopala i progresivni rad prema vratu i glavi. Istežite mišiće bar 5 sekundi i relaksirajte ih 30 sekundi, uz ponavljanje.
KONTROLIšITE SVOJ GODIšNJI ODMOR
I na kraju nekoliko saveta pred sezonu godišnjih odmora. Stres i depresija mogu uništiti vaš godišnji odmor i biti opasni čak i po vaše zdravlje. Zbog toga budite realistični, na vreme planirajte ono što želite da postignete tokom odmora i na taj način umanjite rizik od neželjenog stresa.
2. USAMLJENOST3. BUDITE REALNI. Godišnji odmori ne moraju da budu perfektni ili da liče na neki od prethodnih. Kao što i vi starite i menjate se, tako i godišnji odmori menjaju društvo, mesto i sadržaje.
5. PRAVILNO OCENITE SVOJ BUDŽET. Još tokom planiranja odmora planirajte kritički vaš budžet. Odlučite se koliko ćete novca potrošiti i držite se toga. Na kraju krajeva sreća i zadovoljstvo se ne mogu kupiti.
7. NAUČITE DA KAŽETE NE. Porodica i prijatelji će uvek imati razumevanja da ne možete da učestvujete baš u svakoj zabavi tokom godišnjeg odmora. Nekada reč DA kada mislite NE deluje zaista frustrirajuće.
9. PRODIšITE PUNIM PLUĆIMA SAMI. Odvojite bar neko vreme da budete malo sami sa sobom. Bar 15 minuta na dan, sami uz nešto relaksirajuće, mirno, spokojno.
Autor teksta: Dr sci med Živojin Jonjev, Kardiohirurg