Familija: Rosacae

Latinski naziv:Triticum

 

Za postojbinu pšenice smatraju se područja jugozapadne Azije. Odatle se godinama premeštala da bi se pre 3000 godina počela saditi u Egiptu. Razvojem pluga počelo se sa masovnom proizvodnjom pšenice ali se proizvodnja povećavala i sa brojem stanovnika na planeti. Otkrivanjem piramida u Egiptu pronađeni su ćupovi u kojima se nalazila ova žitarica koja je iako je hiljadama godina boravila u ćupovima zadržala oblik i boju. Pšenica se seje u rano proleće a žetva se vrši u leto, početkom jula meseca. Tokom žetve se vodi računa da su zrna suva, u suprotnom se ne mogu skladištiti ali ni mleti u brašno. U toku žetve se odvajaju zrna od stabljike, a staljike u obliku slame se mogu posle koristiti u stajama kao podloga za podove kao i za ishranu životinja.Osim za izradu brašna zrna pšenice se koriste i u proizvodnji kolača i pripremi hrane.

 

 

Nutritivna vrednost: U ishrani lekari preporučuju da se pšenica konzumira cela, kako bi se zadržali hranljivi sastojci i minerali i vitamini koji su sadržani u ljusci pšenice.