Početna/Tagovi
19.03.2011
Gurmanski zalogaj od soje
Sojino zrno obiluje dijetnim vlaknima. Nabubrela vlakna soje vezuju masti i holesterol iz hrane pa se tako u većoj meri izbacuju iz organizma
12.04.2011
Gurmanski bataci
Sir trapist je polutvrdi sir sa 45% mlečne masti. Kora je žute boje i premazana plastičnim premazom. Koristi se kao osnova za pripremanje mnogih jela, lako se riba, seče i topi. Ako želite da smanjite količinu masnoća u obroku, koristite i mocarelu i trapist.
27.04.2011
Šarene njoke
Njoke se najčešće svrstavaju među testenine, međutim, mogu se pripremiti od krompira, durum pšenice, brašna, sira, pa čak i od starog hleba. Kako se testo priprema kao sveže, sa većim sadržajem vode, kuva se veoma kratko, da se ne bi raskuvalo i vadi rešetkastom kašikom čim isplivaju na površinu.
04.05.2011
Lisnata pita sa povrćem
Brokoli je najbolje kuvati što kraće i u što manjoj količini vode ili na pari. Da bi sačuvao lepu zelenu boju, nakon kuvanja potopite ga u ledenu vodu. Kuvan brokoli možete čuvati u hermetički zatvorenoj posudi, u frižideru, najduže dva dana.
01.04.2011
Pileći ajmokac
Sadržaj masti u pilećem mesu se uglavnom odnosi na mononezasićene i malu količinu zasićenih masti i zato neće znatno uticati na povećanje holesterola u krvi. Najniži sadržaj masti ima belo meso, sledi batak, karabatak i na kraju pileća krila sa najvećim sadržajem masti.
27.04.2011
File a la chef
Zahvaljujući obilju raznovrsnog povrća, ovaj obrok obezbeđuje više od polovine dnevno preporučene količine dijetnih vlakana. Brokoli sadrži kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, cink, a od vitamina su zastupljeni vitamini B kompleksa: B1, B2, B6, E, vitamin C i beta-karoten.
30.04.2011
Pohovana piletina i povrće
Pre paniranja povrće prvo malo treba blanširati: karfiol i šampinjone pet minuta a brokoli dve minute. Zatim ga malo ohladiti i tek tada potapati u brašno i jaja ( a ako volite i u prezlu).
04.05.2011
Pasta broti
Jedna od odlika mediteranske kuhinje, pa tako i ovog obroka je povećan udeo masnoća, najvećim delom poreklom iz maslinovog ulja, u ukupnom energetskom unosu. Osobe koje vode računa o unosu kalorija i masnoća mogu da smanje količinu maslinovog ulja koje se koristi za prženje tikvica.
08.05.2011
Cejlonska teletina
Teletina, za razliku od govedine, svinjetine i jagnjetine, ima znatno nižu energetsku vrednost, a više visokokvalitetnih belančevina uz manje masti, pa se ubraja u „mršava“ mesa. Sa aspekta zdravlja i pravilne ishrane, dobre strane ovog mesa sačuvaćete barenjem, dinstanjem na vodi ili dodavanjem male količine maslinovog ulja.
14.05.2011
Salata od brokolija
Testenina nakon kuvanja udvostruči svoju težinu. Npr. 100 g suve testenine teži oko 200-250 g nakon kuvanja (al dente ili raskuvana) i ima energetsku vrednost od oko 360 kcal. Uobičajeno je da je se po osobi planira oko 80 g suve testenine što ima energetsku vrednost od oko 290 kcal.
22.05.2011
Krem čorba u dve boje
Nutricionisti preporučuju povećanje upotrebe voća i povrća u ishrani, naročito zelenog lisnatog povrća tzv. krucifera. Među njima se ističe brokoli – sto grama svežeg brokolija zadovoljava 150 % preporučenog dnevnog unosa vitamina C a jedan je od najboljih izvora vitamina A u prirodi.
22.05.2011
Orijent but
Zbog povećanog sadržaja masti i zasićenih masnih kiselina koje imaju aterogeni potencijal, osobe sa kardiovaskularnim bolestima, povišenim vrednostima masnoća u krvi i dijabetesom, mogu uživati u obom obroku ukoliko nauštrb mesa na tanjiru povećaju količinu barenog povrća.
16.06.2011
Srpski medaljon
Ovo je obrok koji obiluje dijetnim vlaknima. Dijetna vlakna potiču od namirnica biljnog porekla. Po sastavu su neskrobni polisaharidi koji se zbog nedostatka enzima ne vare u tankom crevu čoveka. Danas se zna da imaju značajno mesto u prevenciji mnogobrojnih oboljenja. Preporučeni unos dijetnih vlakana iznosi od 25 do 30 g na dan.
21.05.2011
A la Sasha
Karfiol i brokoli pripadaju porodici kupusnjača. Veoma su niske energetske vrednosti, gotovo da ni ne sadrže masti ali su zato bogate vrednim fitonutrijentima, među kojima se izdvajaju indoli, materije koje ispoljavaju snažno antikancerogeno delovanje.
22.05.2011
„Nazdravlje“ čorba
Povrće se, zbog male energetske vrednosti, preporučuje u dijetalnoj ishrani. Kako se vitamini najviše gube prilikom kuvanja vrlo je važno da se termička obrada povrća obavi u posuđu koje može da sačuva hranljive supstance u najvećoj mogućoj meri.
02.06.2011
Medeno pile
Čili paprike pripadaju porodici Capsicum. Ima ih više stotina vrsta koje se razlikuju po obliku, veličini, boji, ukusu i ljutini. Obično je ljutina čilija obratno srazmerna veličini plodova, tako da je puno manji i ljući jer sadrži velike količine alkaloida kapsaicina. Kapsaicin iz čili papričica širi krvne sudove i deluje na receptore za bol, te se koristi i kao sastojak mnogih lekovitih preparata koji se upotrebljavaju za lečenje reumatskih i sličnih oboljenja, bolne neuralgije i herpesa zostera.
18.06.2011
Zeleni rezanci sa brokolijem
Koliko je brokoli zdravo povrće govore činjenice iz tablica sastava namirnica. Sto grama svežeg brokolija zadovoljiće 150% preporučenog dnevnog unosa za vitaminom C i ima vlakana koliko i kriška hleba od integralnih žitarica. Jedan je od najboljih izvora vitamina A koji postoji u prirodi.
23.06.2011
Zapečene makarone sa brokolijem
Brokoli sadrži brojne biološki aktivne supstance sa antioksidativnim svojstvima, te je namirnica koja se nalazi u preporukama za ishranu u prevenciji očne mrene, srčanih bolesti i nekih tipova malignih bolesti.
06.07.2011
Kroketi od brokolija
Kada skuvate brokoli, cvetovi su nežni i mekani, a drška treba da ostane hrskava i čvrsta. Kako se cvetovi brže kuvaju od drške, dršku možete prepoloviti jer će se tako lakše skuvati ili je ubaciti u ključalu vodu nekoliko minuta pre cvetova.
09.07.2011
Ćureće rolnice u sosu od limuna
Ćuretina je lagano i niskokalorično meso, pa važi za zdravu namirnicu koja se preporučuje deci i bolesnicima. Ćurece belo meso bez kožice ima mali sadržaj masti a visok sadržaj proteina pa se lako i brzo vari.